Šta je biljni karantin i čemu služi?
Kad čujemo reč karantin, najčešće pomislimo na viruse i ljude. Međutim, postoji i biljni karantin – nevidljiva, ali ključna linija odbrane naše hrane, ekonomije i prirode. Biljni karantin čuva naše voćnjake, njive i šume.
Biljni karantin je skup mera koje sprečavaju ulazak i širenje opasnih biljnih bolesti, insekata i korova. U pitanju su fitosanitarne kontrole na granicama, u rasadnicima i tokom uvoza sadnog materijala. Dakle to je čitav niz pravila i mera kojima se štite biljke i usevi od bolesti i štetočina iz inostranstva.
Zašto je karantin važan za biljnu proizvodnju?
U poljoprivredi nema "sitnih grešaka". Jedna neproverena sadnica može izazvati bolest koja uništava zasade cele regije. Zato svaka biljka koja prelazi granicu mora proći fitosanitarnu kontrolu. I to nije birokratski hir – već zaštita zdravlja i čuvanje domaće proizvodnje.
Uvoz bez kontrole problemi u najavi
Nažalost, često se uvozi sadni materijal bez sertifikata. Bez pregleda, bez laboratorijskih analiza pa se zakonom uređeni propisi zaobilaze ilegalnim uvozom. Tako se uvoze i bolesti i biljne štetočine. Jednom kad se štetočina "uselila" ona se brzo odomaći i više ne izlazi.
Uvoz " na slepo" omogućava da se nepoželjne štetočine brzo prenamnože jer recimo nemaju prirodne neprijatelje koji ih drže pod kntrolom u zemljiniz koje dolaze.
Primer: smrdibuba iz Kine
Kroz kontejnere iz Azije došla je mramorna smrdibuba stenica koja se brzo proširila i sada napada voće, povrće i nervira građane jer ulazi u kuće. Opusošila je zasade leske i godinama u proizvodnji lešnika predstavlja veliki problem. Iako mala – šteta koju pravi je ogromna.
Evo još primera.
Još 1936. godine uvežena je krompirova zlatica. Došla je sa krompirom direktno iz Slovenije. A sve do početka XX veka bila je u Evropi tek ponegde prisutna. Njena postojbina je Amerika. Danas, skoro 100 godina kasnije, još se protiv nje borimo. Samo jedan pogrešan potez, usled neznanja i nebrige doveo je do borbe koja traje ceo vek.
Paulovnija čudo prirode ili invazivna pošast?
Paulovnija je postala hit zbog brzog rasta i izgleda. Međutim, njeno širenje još nije dovoljno istraženo. Ako se otme kontroli, može uništiti domaće biljne vrste i narušiti ekosistem. Za sada – mnogo entuzijazma, a premalo nauke. Meni se čini da ona za sada miruje, ali je pitanje dana kada će da bukne i da ćemo se hvatati za glavu pitajući se šta nam je ovo trebalo?
Kako izgleda dobra praksa?
Dok mi zatvaramo oči, neke zemlje zatvaraju granice – za biljke. Evo kao se to radi u drugim zemljama!
Španija čuva citruse
Ni jedan citrus ne ulazi u Španiju bez stroge kontrole. Rezultat? Stabilna proizvodnja, zdrav izvoz. Karantinske štetočine i bolesti nema nikakve šanse da prođu stroge granične kontrole.
Holandija štiti cveće
Holandija ne pušta ni jednu lukovicu u promet bez testiranja. Njihovo cveće je postalo brend, jer su rizike sveli na minimum bez obzira što su poljoprivrednu proizvodnju izmestili u druge zemlje koje proizvode za njih. Dobro se zna i poštuje šta se sme a šta ne!
Šta nas može spasiti?
Odgovor je jednostavan – poštovanje propisa. Bez sertifikata, analiza i stručne kontrole – svaka sadnica je moguća bomba. Zato je biljni karantin ključ opstanka domaće poljoprivrede. I zato mora da nas zanima.
Još malo o propisima:
