Dok se mnogi nadaju da su najgori dani po svinjarstvo iza nas, novi problemi već kucaju na vrata. Ne tako davno, virus afričke groznice svinja, pustošio je farme svinja u Bugarskoj i nanosio velike štete. Ujedno bio je i pretnja za naše farme. I taman kada smo pomislili da je najgore prošlo, ovaj virus i dalje pokazuje da ne miruje. Poslednjih godina, Bugarska se ponovo našla u centru pažnje evropskih veterinarskih službi zbog novih izbijanja ove bolesti, čije posledice mogu biti katastrofalne za stočarsku proizvodnju.
Dobra vest je da afrička groznica nije opasna za ljude, ali loša je da se u trenutku kada se pojavi, farmu svinja pretvara u zonu potpunog karantina.
Šta je zapravo afrička svinjska groznica?
Afrička svinjska groznica (ASF) je zarazna virusna bolest koja pogađa domaće i divlje svinje. Uzrokuje je virus iz porodice Asfarviridae, poznat po svojoj izuzetnoj otpornosti.
Može da preživi mesecima u mesnim proizvodima, otpacima hrane i zemljištu, što je čini jednom od najtežih bolesti za suzbijanje u stočarstvu.
Virus se prenosi direktnim kontaktom između životinja, ali i putem kontaminirane hrane, opreme, odeće i vozila. Divlje svinje, koje slobodno prelaze granice, najčešći su prirodni prenosioci bolesti.
Afrička groznica u Bugarskoj, stara priča sa novim poglavljem
Bugarska se već više od sedam godina suočava s periodičnim izbijanjima afričke svinjske groznice.
Prvi veliki talas dogodio se 2018. godine, kada je bolest zahvatila deset regiona, a više od 130.000 svinja je eutanazirano kako bi se sprečilo širenje zaraze. Evropska unija je tada odobrila pomoć od 2,9 miliona evra za kontrolu epidemije i obnovu pogođenih farmi.
Tokom 2019. i 2020. broj slučajeva je naglo porastao, a virus se proširio i među divljim svinjama.
U avgustu 2021. potvrđeno je novo izbijanje bolesti na industrijskoj farmi sa 13.000 svinja, a u martu 2025. zabeleženo je još 12 slučajeva kod divljih svinja u različitim regionima.
Uprkos naporima da se virus iskoreni, on i dalje povremeno „izviri“ iz šume, podsećajući farmere da nema opuštanja i da moraju da budu na oprezu.
Koliko je opasna afrička groznica?
Afrička groznica nije zoonoza, dakle nije opasna za ljude i ne prenosi se konzumiranjem svinjskog mesa.
Međutim, posledice po stočarsku proizvodnju su razorne. Bolest se širi brzo, a smrtnost među svinjama može biti i do 100 odsto. Dakle ako se javi, može da izazove pomor na celoj farmi a i šire.
U trenutku kada se zaraza potvrdi, sprovodi se “stamp out” politika, eutanazija svih životinja na pogođenom području, zabrana prometa i potpuna dezinfekcija prostora.
Ekonomsku štetu čine ne samo izgubljena grla, već i gubitak tržišta, prekid proizvodnje i dugotrajna zabrana izvoza.
Mere zaštite i prevencije
S obzirom na otpornost virusa, najvažnija mera je stroga biosigurnost.
To znači da farmeri moraju da ograniče pristup farmama, dezinfikuju obuću i vozila, i ne koriste pomije ni mesne ostatke za ishranu svinja.
Hrana, slama i voda moraju biti iz proverenih izvora, a kontakt domaćih i divljih svinja mora se u potpunosti sprečiti.
Veterinarske službe širom Evrope redovno sprovode monitoring. EFSA (Evropska agencija za bezbednost hrane) u svom izveštaju za 2025. godinu, navodi da je broj izbijanja u domaćim svinjama u EU smanjen za čak 83% u odnosu na prethodnu godinu.
Ipak, opasnost i dalje postoji naročito u regionima gde su granice otvorene, a nadzor nad divljim populacijama svinja je otežan.
Šta to znači za Srbiju i region?
Srbija za sada uspešno kontroliše situaciju. Rizik od unosa virusa i dalje postoji, naročito u pograničnim područjima sa Bugarskom i Rumunijom.
Virus može preživeti u suhomesnatim proizvodima, putnoj hrani ili na kontaminiranim vozilima, pa se preporučuje poseban oprez kod transporta, nabavke hrane i kretanja životinja.
U slučaju i najmanje sumnje na zarazu, svinje se moraju izolovati i prijaviti nadležnim službama! SvakI minut može značiti razliku između jednog slučaja i epidemije.
Afrička groznica ne spava
Afrička svinjska groznica možda nije nova, ali ostaje jedna od najopasnijih bolesti savremenog stočarstva.
Bugarska i druge zemlje regiona pokazale su koliko teško može biti držati virus pod kontrolom, a pouka je jasna. Prevencija i disciplina su jedini lek.
U svetu gde je svinjarstvo stub prehrambene industrije, virus koji ne ugrožava ljude, ali ubija svinje, i dalje je najveći neprijatelj farme.
