JADRANSKO MORE IMA NA DESETINE VRSTA AJKULA
U Jadranskom moru kao i u svim drugim, postoje vrste ajkula koje su opasne po ljude. Medjutim, njihova brojnost je ovde na izuzetno niskom nivou i šansa da uopšte vidite neku od njih je izuzetno mala. Ajkule su počele da privlače pažnju čoveka ali i da teraju strah u kosti, pojavom horor filmova gde su predstavljene kao morske nemani pa su direktno kod čoveka usadili strah a istovremeno i mržnju sa željom da ih automatski ubija i ako o samom životu ajkule zna gotovo ništa. Otuda se nameće jedno pitanje, jesu li ajkule toliko opasne i ima li ih u Jadranskom moru koje je za većunu stanovnika iz regiona najbliže i najdostupnije.
KOLIKO JE OPRAVDAN STRAH OD AJKULA?
U Jadranskom moru je registrovano prisustvo 34 vrste ajkula i nesto preko 20 vrsta njihovih rođaka raža. Od opasnih vrsta zabeležene su mako ajkula, atlantska ajkula i velika bela ajkula. Mako i atlantska ajkula su vrste otvorenog mora i gotovo ih je nemoguce naći u blizini obale. Svi njihovi ulovi i viđanja dešavaju se na više milja udaljenosti od obale.
BELA AJKULA I JADRANSKO MORE
Na samo spominjanje bele ajkule, svima nam se ledi krv u venama. Ona je oduvek bila prisutna u Jadranu, ali brojnost njihovih jedinki je danas sveden na izuzetno nizak nivo usled ribolova. Poslednji ulov ove vrste u Crnoj Gori je bio sada već daleke 1998. godine kada su mladu jedinku ulovila braća Rafailović iz Budve. Slično je i sa Hrvatskom gde je poslednja bela ajkula ulovljena pre 20 godina kod ostrva Jabuka, koje je daleko na otvorenom moru. Ovo ostrvo se nalazi skoro na sredini Jadranskog mora i potpuno je izolovano od obale, što ide u prilog tome da se mogućnost sureta sa belom ajkulom u priobalskom području svodi na minimum.
OPASNE VRSTE AJKULA U JADRANU
Modrulj je uobičajen i čest stanovnik Jadrana koji spada u potencijalno opasne ajkule zbog svoje veličine. Može narasti do 3.5 metra. Njegova populacija u Mediteranu je kritično ugrožena. Često se može sresti tokom proleća zbog reproduktivnih aktivnosti u tom periodu. Napadi ove vrste ajkule, nisu zabeleženi kako u vodama Hrvatske tako ni u vodama Crne Gore. Moguće je da dođe do kontakta sa podvodnim ribolovcima, ukoliko pokuša da im otme ulov, ali takve pojave su retke.
ZABELEŽENI NAPADI AJKULA U JADRANSKOM MORU
I ako su ajkule potencijalno opasne po čoveka, napada u svetu pa i kod nas ima zaista malo. Što se tiče Jadrasnkog mora napada je bilo, ali svega nekoliko, gde je samo jedan bio sa fatalnim ishodom.
Na Jadranu je zabeleženo je nekoliko napada bele ajkule i to uglavnom početkom i sredinom prošlog veka. Jedini napad na čoveka u vodama Crne Gore dogodio se 1955. kod plaže Mogren.
Poslednji napad u Hrvatskoj je zabeležen kod ostrva Vis 2008. godine, i to u pokušaju da ajkula otme ulov podvodnom ribolovcu koji je preživeo napad. Poslednji sa smrtnim ishodom bio je kod Omiša i to davne 1974. godine kada je stradao nemački turista.
KAKO DA SE ODBRANIMO U SLUČAJU NAPADA AJKULE?
Moramo da znamo važnu stvar. Ajkula kako i sav ostali životinjski svet koje žive u morima i okeanima su divlje životinje u čije prirodno stanište dolazi čovek koji im svojim prisutvom smeta i koji nesumnjivo narušava životnu sredinu koju sve divlje životinje brane ukoliko se osete ugroženim.
Što se napada ajkula tiče, ti napadi se širom sveta uglavnom dešavaju zbog zamene ljudi i morskih sisara kakve su foke. Ovih vrsta gotovo da nema u Jadranskom moru, pa se bele ajkule hrane uglavnom tunama i drugom velikom ribom.
Ajkule su jako osjetljive u predelu škrga, očiju i njuške na kojoj su im čulni organi. Pokušaj oštećenja ovih delova tela u slučaju napada moze biti od velike pomoci. Na žalost, kod takvih napada panika parališe pa nema puno pomoći. I još uvek su sveža sećanja napada ajkule u Hurgadi 2023. koja je usmrtila mladog turistu iz Rusije. I to su jezive, tužne i svakako zastrašujuće scene.
AJKULA KAO NAJSTARIJI ŽITELJ NA PLANETI
Ajkule su izuzetno značajne za morske ekosisteme i prisutne su u svim morima, od tropskih mora pa sve do polova, uključujući i dubine od vise hiljada metara. One regulisu brojnost manjih predatora. U nedostatku ajkula, dolazi do povećanja brojnosti tih manjih predatora što značajno narusava lance ishrane.
Većina riba koje poznajemo ima koštani skelet dok ajkule imaju skelet od hrskavice, pa zato spadaju u grupu hrskavičavih riba. Pored njih, ovoj grupi pripadaju i raže i himere. Danas postoji samo oko 1200 vrsta hrskavičavih riba i one čine manje od 5% ukupnog broja riba u svetu.
Najveća riba na svetu, ali i druga po veličini, pripada upravo ovoj grupi riba, a to su kit ajkula i gorostasna psina. Iako najveće, one nisu predatorske vrste već se hrane planktonima tako što filtriraju morsku vodu.
RAZMNOŽAVANJE AJKULA
Ajkule rađaju mlade na više načina, u zavisnosti od vrste. Neke polažu jaja, a druge rađaju žive mlade kao i sisari. Majke ovih vrsta ne vode brigu o mladima nakon rođenja, već oni predstavljaju identične kopije odraslih i sposobni su za samostalan život.
Ženke riba sa koštanim skeletom ostavljaju veliki broj jaja, često merljiv milionima. Za razliku od njih, hrskavičave ribe imaju veoma mali broj potomaka, koje majke nekih vrsta nose u stomaku i preko godinu dana. Uz to, hrskavičavim ribama treba dugo vremena da dostignu polnu zrelost.
NAPADU AJKULE NA ČOVEKA
Činjenica je da neke vrste ajkula mogu biti opasne po čoveka, ali je broj neisprovociranih napada sa smrtnim ishodom mali. U proseku se desi oko deset ovakvih napada tokom jedne godine u čitavom svetu. Tri vrste odgovorne za najveći broj napada su: bik ajkula, tigar ajkula i velika bela ajkula. Prve dve uopšte ne naseljavaju Jadransko more, dok je bela ajkula njegov prirodni stanovnik, kao i stanovnik čitavog Mediterana. Jedini zabeženi slučaj napada u Crnoj Gori desio se kod Budve pre gotovo sedam decenija.
Tako da kada zaplivate ka pučini znajte da u njenim dubinama živi bela ajkula, ali je mala verovatnoća da će odlučiti da dođe blizu obale. Budite na oprezu jer ste uljez koji je došao na njenu teritoriju.
I AKO AJKULA ŽIVI DALEKO, NJEN NAJVEĆI NEPRIJATELJ JE ČOVEK
U Jadranskom moru je uočeno 60 vrsta hrskavičavih riba, od čega: 33 vrste ajkula, 26 vrsta raža i jedna vrsta himere. Najveća pretnja po ovu grupu riba jeste ribarstvo, ali padu njihove brojnosti doprinose i gubitak staništa i zagađenje morskih ekosistema. Značajan broj ajkula i drugih hrskavičavih riba ne predstavlja ciljani ulov ribara, pogotovo ne u Mediteranu. Međutim, one stradaju prilikom ribolova na druge, ekonomski važne vrste riba i taj se problem naziva prilov. Rešavanje problema slučajnog ulova ugroženih vrsta predstavlja jedan od najvećih izazova biologije mora današnjice. Prisustvo ajkula u morskim ekosistemima je od suštinske važnosti za njihovo funkcionisanje. Ajkule, kontrolišu brojnost drugih riba, uklanjaju bolesne jedinke koje su im lak plen.
Zbog brojnih netačnih informacija u medijima, stiče se pogrešan utisak da ajkule nisu uobičajeni stanovnici Jadrana. Jesu, ali je verovatnoća da se sretenete sa njima izuzetno mala I nije isključena, sem ukoliko rešite da pliavate daleko na pučini otvorenog mora.
Tekst napisao Dr Ilija Ćeranić, Institut za biologiju mora Kotor
Tekst uredio i prilagodio Goran Veljković
