Sve više se okrećemo malim proizvođačima hrane. Verujemo im na reč i nesumnjivo imamo priliku da sa njima razgovaramo i upoznamo ih. Ipak, poljoprivreda opstaje zahvaljujući malim ljudima koji imaju nekoliko hektara, plastenik, voćnjak, kokoške ili malu farmu i još uvek znaju šta jedu životinje koje gaje.
Mali proizvođači hrane postaju sve važniji jer proizvode ono što velikim sistemima često nije isplativo. Manje količine, različite sorte, domaće proizvode i hranu koja do kupca može da stigne za svega nekoliko sati.
A postoji još jedan razlog. Kada kupimo hranu od malog proizvođača, novac uglavnom ostaje u lokalnoj sredini.
Zašto su mali proizvođači važni?
Oni čuvaju lokalne sorte, tradicionalne načine proizvodnje i znanje koje se prenosi generacijama. Često proizvode ono što veliki sistemi ne mogu ili ne žele da proizvode u malim količinama.
Paradajz iz bašte, sir sa malog gazdinstva, domaći med ili džem od voća iz sopstvenog voćnjaka možda ne mogu da promene svetsko tržište hrane.
Ali mogu da promene ručak jedne porodice.
Problem nije samo proizvodnja, već i prodaja
Mali proizvođač često zna da proizvede dobru hranu.
Ono što mu nedostaje jeste tržište.
Ako proizvede 500 kilograma paradajza, nije dovoljno da ga proizvede. Mora nekome da ga proda, i to po ceni koja mu omogućava da sledeće godine ponovo proizvede. Tu nastaje veliki problem.
Kupac želi nisku cenu, trgovac želi svoju maržu, a proizvođaču na kraju ostaje najmanji deo kolača.
Zato nije dovoljno samo govoriti: „Kupujmo domaće.“
Šta može da uradi kupac?
Mnogo više nego što misli.
Kupujte direktno kada god možete od malih. Pitajte kako proizvodi, posetite ga. Organizujte izlet do njegovog sela.
Dogovorite se unapred za kupovinu.
Na primer, ako tokom sezone redovno kupujete povrće od jednog proizvođača, unapred mu recite šta vam je potrebno. Na taj način, proizvođač može lakše da planira proizvodnju, dok vi istovremeno znate od koga ćete kupovati sveže namirnice.
Proizvođač ima kupca za svoj proizvod, a vi pouzdan izvor hrane. To je jednostavan odnos u kojem obe strane imaju korist.
Mali proizvođač ne mora da bude mali zauvek
Mali proizvođač ne mora zauvek da ostane mali.
Naprotiv, on može da napravi prepoznatljiv proizvod, pronađe svoje kupce i postepeno razvija gazdinstvo, bez potrebe da proizvodi sve.
Umesto široke ponude, može da se usmeri na jednu stvar po kojoj će biti poznat. Tako, neko može da postane prepoznatljiv po najboljem ajvaru, drugi po kozjem siru, treći po staroj sorti jabuke, medu ili paradajzu koji kupci čekaju svakog leta.
Upravo u tome možda leži i najveća šansa malih proizvođača hrane. Ne moraju da budu jeftiniji od velikih proizvođača. Umesto toga, treba da budu drugačiji, kvalitetni i prepoznatljivi, kako bi kupac tačno znao zbog čega ih bira.
Savet za kupce: pronađite svog proizvođača
Ne morate odmah da menjate sve što kupujete.
Izaberite jedan proizvod.
Jaja, med, sir, povrće ili voće.
Pronađite lokalnog proizvođača kome verujete i kupujte od njega tokom cele sezone. Ako ste zadovoljni, preporučite ga prijateljima.
Jer najbolja reklama za malog proizvođača često nije oglas.
To je komšija koji kaže:
„Probaj od njega. Ja već godinama kupujem.“
A ako želimo poljoprivredu koja će postojati i za dvadeset ili trideset godina, možda je vreme da počnemo da razmišljamo ne samo o tome koliko košta hrana, već i ko će je proizvoditi kada tih proizvođača više ne bude dovoljno.
Pisao sam više puta o malim proizvođačima, koje možete da pronađete u rubrici “Priče sa sela.” Evo jedne.
