Standardna floskula je, dok neki ljudi gladuju mi bacamo hranu. Lubenice, paradajz, breskve, ostaci ručka i hrana zaboravljena u frižideru. Ovo je samo deo namirnica koje završe u šubretu. Međutim, tokom leta, bacanje hrane može da postane ozbiljan kućni trošak.

Bacanje hrane najčešće ne počinje velikim količinama koje namerno kupujemo nesvesni da ćemo ih baciti. To nastaje gotovo neprimetno. Kupimo malo više nego što nam treba, napravimo prevelik ručak, ostavimo voće na toplom ili jednostavno zaboravimo šta se nalazi na dnu frižidera.

Tokom leta taj problem može biti još izraženiji.

Visoke temperature ubrzavaju kvarenje, voće i povrće brže gube kvalitet, a promene u dnevnom ritmu zbog odmora, putovanja i vikendica dodatno povećavaju mogućnost da hrana ostane neiskorišćena.

Koliko hrane bacimo tokom godine?

Pre nego što pogledamo šta se dešava tokom leta, zanimljivo je videti širu sliku.

Prema podacima koji se navode za Srbiju, godišnje se baci oko 108 kilograma hrane po stanovniku. To znači da bi prosečna četvoročlana porodica, kada bi se ta količina jednostavno pomnožila, dolazila do više od 400 kilograma hrane godišnje.

Međutim, brojke treba posmatrati pažljivo.

Postoje razlike u metodologiji, pa se u pojedinim istraživanjima posebno izdvaja jestiva hrana. Tako je u jednom novijem domaćem navodu procenjeno da stanovnik Srbije prosečno baci oko 40 kilograma jestive hrane godišnje.

Drugim rečima, nije isto kada kažemo „otpad od hrane“ i kada govorimo samo o hrani koja je mogla da bude pojedena, ali je završila u kanti. Ipak, poruka je ista jer količine nisu male.

Zašto je leto posebno problematično?

Tu su i letnje navike.

Jednog dana kupimo lubenicu od deset kilograma jer nam se učinila savršenom. Sutradan odemo na ručak kod prijatelja. Dan posle toga napravimo roštilj. Zatim krenemo na more.

Lubenica ostaje kod kuće.

A frižider ćuti, dok ne postane jasno da je lubenica u međuvremenu izgubila jestive osobine.

Frižider nije magično mesto za čuvanje hrane

Jedna od najčešćih grešaka tokom leta jeste pretrpavanje frižidera.

Kada se vratimo sa pijace, često sve stavimo unutra po principu „samo da se rashladi“.

Voće se nađe pored povrća, kuvani ručak pored sirovih namirnica, a posuda sa ostacima večere dobije mesto iza tri nove kese.

Nekoliko dana kasnije više niko ne zna šta se nalazi pozadi.

Zato je korisno povremeno napraviti malu „inventuru“ frižidera. Ono što prvo treba pojesti neka bude napred. Namirnice koje mogu duže da stoje mogu ostati pozadi.

Na taj način smanjujemo mogućnost da hrana bude zaboravljena dok joj ne istekne rok ili dok se jednostavno ne pokvari.

Ostaci ručka ne moraju odmah u kantu

Leto donosi još jedan oblik rasipanja. Prevelike količine spremljene hrane.

Roštilj za društvo lako preraste u gozbu za vojnu jedinicu. Salata se napravi „da ima“, meso se ispeče „još malo, za svaki slučaj“, a hleb se kupi u količini kao da spremamo slavu.

Na kraju večeri ostane svega. Tu već postoji prostor za malo bolje planiranje.

Ostaci pečenog mesa mogu postati sendviči ili salata narednog dana. Kuvano povrće može završiti u omletu, pasti ili piti. Prezrelo voće može se iskoristiti za kolač.

Ponekad je potrebno samo promeniti pitanje.

Umesto: „Šta ćemo sa ovim ostacima?“

bolje je pitati:

„Šta možemo da napravimo od ovoga?“

Koliko nas zapravo košta bacanje hrane?

Ako kupimo kilogram bresaka i polovinu bacimo, nismo bacili samo breskve. Bacili smo i deo novca kojim smo ih platili. Uz to su uzalud potrošeni voda, energija, gorivo, rad i ambalaža koji su bili potrebni da ta hrana stigne do naše kuhinje.

Evropska komisija navodi da se u Evropskoj uniji godišnje generiše više od 58 miliona tona otpada od hrane, odnosno oko 129 kilograma po stanovniku, dok domaćinstva čine više od polovine ukupne količine.

Pet malih pravila za manje bacanja hrane ovog leta

Ne treba menjati čitav život da bi se količina bačene hrane smanjila.

Dovoljno je početi od nekoliko jednostavnih navika.

1. Napravite spisak pre odlaska u kupovinu.
Ako već imate tri paradajza kod kuće, možda vam ne treba još kilogram.

2. Kupujte manje količine svežeg voća i povrća.
Bolje je otići ponovo na pijacu nego baciti polovinu onoga što ste kupili.

3. Ono što prvo propada stavite napred.
Tako ćete mnogo lakše videti šta treba iskoristiti.

4. Ostatke ručka sačuvajte pravilno.
Ako znate da ih nećete pojesti sutra, razmislite da li mogu da se zamrznu ili pretvore u drugo jelo ili da se zamrzne. Ovaj trik može da polsuži za momenat kada vas mrzi da kuvate a treba vam malo.

5. Ne kupujte za svaki slučaj.
Taj „slučaj“ često se nikada ne pojavi, ali račun iz prodavnice ostane.

A šta sa prezrelim voćem?

Voće koje više nije savršeno za posluživanje često još nije za bacanje.

Prezrele banane mogu završiti u kolaču. Mekše breskve mogu postati sos ili nadev. Kajsije mogu da se skuvaju, a paradajz koji više nije reprezentativan za salatu može poslužiti za sos.

Naravno, treba razlikovati prezrelo voće od onog koje je počelo da se kvari ili je zahvaćeno plesni.

Nije svaka promena izgleda znak da hrana mora u kantu, ali nije ni svaka namirnica bezbedna za upotrebu samo zato što „može da izdrži još malo“.

Kod hrane je oprez važniji od štednje.