Februar je mesec koji je u voćarstvu važan, nupravo jer se u ovom periodu donose najvažnije odluke za predstojeću sezonu. Dok se u mnogim krajevima još oseća dah zime, u voćnjacima već počinje trka sa vremenom. Sve što se sada uradi, ili preskoči, direktno se reflektuje na rod kajsije, breskve i trešnje.
Iskusni voćari znaju. Februar je granica između dobre pripreme i skupe greške. Oni manje iskusni često čekaju „lepše vreme“, ne sluteći da biljka ne zna da gleda u kalendar.
Zašto je februar presudan za koštičavo voće
Kajsija, breskva i trešnja spadaju među najosetljivije voćne vrste kada je reč o zimskom i ranoprolećnom periodu. Njihovi pupoljci rano kreću, a vegetacija reaguje na svako produženje toplijih dana.
U ovom mesecu formira se osnova rodnosti. Rezidba, zdravstveno stanje stabala i priprema zemljišta imaju daleko veći uticaj nego što se često misli. Jedna pogrešna procena može dovesti do slabijeg zametanja, lošeg porasta ili povećane osetljivosti na kasne mrazeve.
Voćari koji februar shvate kao „prazan hod“ često se u maju pitaju gde je nestao rod.
Rezidba kao prva linija odbrane prinosa
Pravilna rezidba u februaru predstavlja temelj stabilne proizvodnje. Kod kajsije i breskve posebno je važno uspostaviti ravnotežu između rodnih i vegetativnih pupoljaka, dok se kod trešnje vodi računa o prozračnosti krošnje i osvetljenosti.
Prejaka rezidba može podstaći bujan porast na račun roda, dok preslaba ostavlja previše pupoljaka koje stablo kasnije ne može kvalitetno da ishrani. Rezultat su sitniji plodovi i neujednačeno sazrevanje.
Tokom zime se naprave greške koje dođu na naplatu tokom vegetacije https://zelenanit.rs/vocnjak-zimi/
U praksi se često greši zbog žurbe ili nedostatka radne snage. Međutim, svaka neodsečena suva grana i svaki loše postavljen rez kasnije se plaćaju smanjenim prinosom.
Zdravstveno stanje voćnjaka ne trpi odlaganje
Februar je i trenutak za preventivne mere zaštite. Prezimljujući oblici bolesti i štetočina nalaze se upravo na kori, pupoljcima i opalom lišću. Ako se ovaj period preskoči, problemi se u proleće pojavljuju u punoj snazi, kada je reagovanje skuplje i manje efikasno.
Kajsija je naročito osetljiva na moniliju, breskva na kovrdžavost lista, a trešnja na različite vrste pegavosti. Osnovna higijena voćnjaka i pravovremeni tretmani sada znače mirniji nastavak sezone.
Voćari često pokušavaju da „uštede“ na ovim koracima, ali iskustvo pokazuje da se takva štednja gotovo uvek pretvori u gubitak.
Zemljište i ishrana kao skriveni faktori roda
Dok su oči uglavnom uprte u krošnju, pravi posao često je ispod površine. Februar je dobar trenutak za analizu stanja zemljišta i planiranje prihrane. Koštičavo voće ima visoke zahteve prema hranivima, naročito u fazi intenzivnog porasta koji sledi ubrzo nakon cvetanja.
Analiza zemmljišta je postala standardna mera u poljoprivrednoj proizvodnji https://zelenanit.rs/uputstvo-za-uzorkovanje-zemljista/
Ako se sada ne obezbede osnovni elementi, biljka ulazi u sezonu sa deficitom koji se kasnije teško nadoknađuje. Slabiji porast, lošije zametanje i manji plodovi često nisu posledica vremena, već nedostatka pravovremene ishrane.
Kasni mrazevi – rizik koji se može ublažiti
Iako se na vremenske prilike ne može uticati, dobra priprema smanjuje štetu. Stabla koja su pravilno orezana, zdrava i u dobroj kondiciji znatno lakše podnose temperaturne stresove. Nasuprot tome, zapušteni voćnjaci prvi stradaju kada temperatura padne ispod nule.
Dajemo osvrt na još jednu važnu stvar u obradi zemljišta u voćarstvu
