Kako da uspešno organizujete amaterski povrtnjak na maloj površini
Svi koji žele da se bave povrtarstvom u takozvanim kućnim uslovima, nema potrebe da se sekiraju zbog veličina parcele. Čak i najmanji prostor može postati mali povrtnjak uz pravilno planiranje, plodored i odabir biljaka koje ne zahtevaju mnogo prostora. Idealno mesto za povrtnjak mogu da budu i saksije ili drvena korita koja dodatno štede prostor i čine ga funkcionalnijim. Prilagodite povrtnjak svojim potrebama i ukusima, birajući povrće koje vaša porodica najradije konzumira.
Prvi koraci u planiranju malog povrtnjaka
Mali povrtnjak najčešće se podiže iz želje da sami proizvedete povrće, i to bez upotrebe hemijskih sredstava za zaštitu od bolesti i štetočina. Najbolja mesta za ovakvu proizvodnju su različita: od placeva i obnovljenih seoskih domaćinstava, pa sve do urbanih bašti koje sve više dobijaju na značaju. Da bi povrtarstvo bilo uspešno, važno je unapred osmisliti organizaciju i napraviti plan rada. Evo nekoliko smernica koje mogu pomoći.
- Napravite spisak biljaka koje želite da gajite i u kojim količinama.
- Procena prostora. Na osnovu odabranih biljaka odredite koliko vam je prostora potrebno za gajenje
- Procena rasporeda biljaka u grupe u pogledu potrebe za hranljivim materijama
Grupa 1: Biljke sa visokim zahtevima za hranljivim materijama
- Primer. Krompir, tikvica, kupus, kelj, karfiol, celer, paradajz, paprika, praziluk.
- Saveti. Zemljište je najbolje da dobro obogatite stajnjakom i kompostom.
Grupa 2: Biljke sa umerenim zahtevima
- Primer. Luk (crni, beli), zelena salata, spanać, cvekla, šargarepa, peršun, rotkvice.
- Savet. Zemljište srednje obogatiti organskom materijom, najbolje kompostom.
Grupa 3: Biljke sa minimalnim zahtevima
- Primer: pasulj, grašak, boranija, bosiljak, mirođija.
- Savet. Ove biljke možete da gajite na zemljištu koje nije dodatno prihranjeno.
Plodored ključ dugotrajne plodnosti zemljišta
Još u doba Rimljana znalo se da zemlju treba “odmoriti” kako bi ostala plodna. Plodored podrazumeva rotaciju kultura kroz tri godine:
- Prva godina: Biljke iz grupe 1.
- Druga godina: Biljke iz grupe 2.
- Treća godina: Biljke iz grupe 3.
Svake godine zemljište treba prihraniti kompostom i stajnjakom pre rotacije biljaka. Neke biljke poput paradajza i jagoda mogu ostati na istom mestu dve do tri godine, ali ih je potrebno pravilno održavati uz redovnu prihranu preko lista.
Biljke čuvari i dobre komšije
U povrtnjaku nije svejedno koje biljke rastu jedna pored druge. Neke vrste se međusobno podržavaju i pomažu, pa čak i štite od štetočina. Primetno je da kadifica ima izuzetno dejstvo protiv nematoda (zemljišnih crva), jer ih mirisno odbija. Sličan efekat daju i neven i muškatle, koje svojim prisustvom smanjuju napad pojedinih štetočina.
Kod kupusnjača, raštan ima ulogu prirodnog čuvara jer odbija buvača, jednog od najupornijih napasnika. A tu je i čuvena kombinacija kukuruza, pasulja i bundeve. Primer savršene saradnje biljaka. Kukuruz pruža oslonac pasulju, pasulj obogaćuje zemljište azotom, dok bundeva svojim širokim listovima stvara hlad i čuva vlagu. Rezultat je povoljnija mikroklima i prirodna zaštita bez hemije.
Primeri dobrih i loših komšija
- Dobre komšije odnosno biljke koje možete zajedno da gajite su šargarepa i luk, boranija i kupus, tikva i paradajz. Međutim u loše komšije spadaju biljke koje nikako ne bi trebalo da gajite zajedno. To su: boranija i beli luk, kupus i paradajz, krompir i paradajz.
Ovo su samo neki od početnih koraka koje valja preduzeti ako podižete povrtnjak. Saveti su isti bez obzira da li je povrtnjak u zatvorenom prostoru ili na otvorenom.
Kada smo kod proizvodnje hrane, evo i teksta o tome kako da postavite plastenik a da ne potrošite puno para:
