ORGANSKA PROIZVODNJA MOGUĆA JE U TEORIJI DOK JE U PRAKSI MALO TEŽE

Bajka o organskim proizvodima koji su bez hemije ili možda nisu?

Organska proizvodnja zvuči kao san svakog modernog potrošača: voće i povrće koje je gajeno bez prskanja hemijskim sredstvima, zdravo i prirodno. Lepo na oko i pre svega ukusno. Naravno, tu je i priča o zdravim, ručno biranim plodovima koji su mali, neujednačeni. Međutim to je cena prirodnog! Ali pre nego što počnete da zamišljate takvu idilu i potrčite da kupite neki organski proizvod, evo malo realnosti. Te jagode, jabuke, kruške ili neko povrće tipa šargarepe, salate, paradajza i drugog povrća i voća neretko u ponudi izgledaju veoma lepo. Krupno, sjajno i nadasve ukusno. Ima i onih sitnijih, neujednačenih plodova koji bi izgledom najviše i podsećali na organsko. Da, podsećali, jer se postavlja pitanje jesu li zaista organski?

Krupne savršeno crvene jagode. Samo što nisu organske!

Prave organske jagode izgledaju kao da su došle  iz prošlog veka, a ne iz savremenog plastenika. Sitne su, pomalo grbave, ukratko neugledne. Takve su jer  su prirodne! Ako pak naiđete na krupne, sjajne jagode sa etiketom "organsko", verovatno nisu ni prošle pored nečega što liči na organsku proizvodnju. I bilo kakvo voće i povrće ako se proizvodi po organskom tipu gajenja ne može da bude krupno i sjajno. Doduše može, ali onda to nije organsko.

Da li je moguća zaštita u organskoj proizvodnji putem prirodnih neprijatelja? Bubamare kao saveznici

U organskoj proizvodnji, bubamare su vaši najbolji prijatelji ali i sotali insekti i grinje predatori koji tamane druge insekte i njihove larve. Bubamare se recimo hrane lisnim vašima i tako sprečavaju i štite biljke da ih biljne vaši ne bi potpuno uništile. Ali tu postoji mali problem. Bubamare nisu previše ambiciozne i proždrljive.  One će, naravno, pojesti jedan deo vaši, ali će uvek da ostave dovoljno hrane za kasnije. I tako, dok bubamare pauziraju, vaši nastavljaju da uživaju, a  organski zasad lagano propada.

Prskanje na crno u organskoj

I dok ljubitelji svega što se zove organsko sa oduševljenjem trče na pijacu čim čuju  reč "organsko", situacija iza kulisa je manje idilična. Gore spomenute bubamare i člitava armija insekata i životinja koje se teoretski koriste u organskoj proizvodnji nikada ne mogu da reše problem kao što to mogu hemijska sredstva. Time dolazimo do osnovnog pitanja. Ko garantuje da roba koja se prodaje kao organska je zaista takva. Ili da verujemo na “majke mi".

Ako se proizvodi po teoretskim principima organske proizvodnje mora da se podvuče da su gubici u proizvodnji i preko trideset posto. Dakle, skoro polovina od jednog zasada propadne jer neupotreba hemije i isključivo oslanjanje na prirodu ne može da reši problem. Savesnih proizvođača koji poštuju pravila ima savakako. Međutim, hajde da budemo realni i nadasve nepoverljivi jer živimo u svetu svakodnevnih prevara.  Većina proizvođača koja vidi da rod propada, a zna da su cene i do tri puta veče za organske proizvode, prosto ne može da odoli a da ne posegne za nekim hemijskim sredstvom te doda malo hemije, čisto da bi plodovi bili primamljiviji a štetočine ili neke biljne bolesti onemogućene u daljem napredovanju. Naravno, inspekcije su tu samo u teoriji. Na pijacama, ali niko nikada ne vrši kontrole i sve se prodaje na reč i verovanje. Tako, dok vi verujete da kupujete zdravlje, zapravo plaćate samo etiketu i verovanje na reč.

Organska proizvodnja je moguća ali u vašem dvorištu

Svi koji sanjaju o organskoj idili treba da shvate jednu stvar – prava organska proizvodnja moguća je jedino ako imate nekoliko stabala u svom dvorištu ili malo parče zemljišta gde možete da gajite samo za sebe jer viškova nećete imati. Možete posmatrati svaku bubu, čupati svaki korov i nadzirati svaki plod. Da li to može da se isprati na velikim parcelama? Teško.

Organski trend postaje masovan i sve je veći broj parcela pod ovom proizvodnjom ali se tu ne može sve završavati ručno. To je već priča iz bajke. Gubici su toliki da i najposvećeniji organski poljoprivrednici na kraju kapituliraju pred prskanjem, samo da bi preživeli sezonu.

Hemijska sredstva u organskoj proizvodnji

Imajte u vidu da osim prirodnih mera suzbijanja bolesti i štetočina postoji čitav niz hemijskih sredstava koji su na listi dozvoljenih preparata koji se mogu primenjivati u organskoj proizvodnji. To su preparati sinetetisani na bazi bakra, sumpora kao i neka neorganska jedinjenja. Kreč, plavi kamen i slični preparati ne mogu da daju zadovoljavajući efekat pa se kod nesavesnih proizvođača često poseže za jačom hemijom. U organskoj proizvodnji nije dozvoljena upotreba veštačkih đubriva već samo stajnjaka, komposta i drugih orgasnkih. Stočni fond nam je uništen, stajnjaka nema, humusa sve manje, pa se prihrana vrši hemijom. Postoji doduše i čitav niz mikrobioloških đubriva i preparata koji se mogu koristiti ali takvi preparati su “svete vodice” koji se samo dobro reklamiraju i ništa više.

Još jedna od prevara koja je svakodnevna na organskoj pjaci u bloku 44 na Novom Beogradu. Većina onih koji prodaju u tom delu pijace, kada rasprodaju svoje tzv. organske proizvode pa im zafali, odu kod konvencionalnih proizvođača gde dokupe razliku da izguraju dan. Te ako ste došli kasnije, velika je verovatnoća da ćete kupiti konvancionalno proizvedeno po organskoj ceni.

Evo jedne anegdote koju mi je ispričao dečko od koga kupujem većinu voća i povrća ia ima naravno velike zasade pod voćem i proizvodi konvencionalno. Evo šta mi je ispričao.

“Svako jutro kada dođem na pijacu sačeka me jedna žene i uvek mi uzme po dve gajbe ovih sitnih jabuka. Ja joj prodavao po 30 dinara za kilogram i pitao sam se šta radi sa tolikim jabukama? Kad, vidim ja nju kako stoji ua tezgom gde je organska pijaca i prodaje te iste moje jabuke za 120 dinara!!!! Znaš, one sitne neugledne pa liče na organske”!

Na kraju možemo li da verujemo u organsko?

Na kraju, organska proizvodnja je plemenita ideja koja se često sruši pred brutalnom stvarnošću. Ideal iz knjiga o organskoj proizvodnji često se pretvara u farsu kada dođe do tržišta. Voće koje je istinski organsko svakako da postoji ali se na žalost retko se viđa, a etikete sa natpisom "organsko" ne znače mnogo više od marketinškog trika. Dakle, sledeći put kada kupujete "organsko", zapitajte se da li kupujete organsko ili skupu prevaru.