AVOKADO KAO SKROMNI NAMAZ KOJI PREVENIRA MNOGE BOLESTI
Naše stanovništvo je mahom u ishrani skocentrisano na namirinice koje se gaje u našem podneblju i mnogi stručnjaci savetuju da je za ishranu najbolje da se koristi ono povrće i voće ( ali i meso ) koje se lako uzgaja u podneblju u kome živimo. Sa druge strane, zagovornici ideja da hrana treba da bude raznovrsna i sadržajna, dosta prostora daju i onom voću i povrću koje se ne uzgaja kod nas , ali koje po svojim nutritivnim i hranljivim vrednostima svakako zaslužuje da mu se posveti malo pažnje.
Međutim tu na snagu stupa čulo ukusa, jer se mnogima ne sviđaju recimo ananas, mango, avokado, indijski orah i druge vrste „ egzotičnog " voća ali ako ćemo da sudimo po geografskoj rasprostranjenosti, banana i ananas su se toliko odomaćili kod nas, da ih mogu smatrati i domaćim proizvodima. Čak se u nekim baštama u našoj zemlji mogu naći i banane koje rastu u vis ali bez plodonošenja.
AVOKADO VOĆE KOJE PUCA OD VITAMINA
Avokado je voće koje nam stiže iz azijskih i afričkih zemalja. Postoje pokušaji da se gaji i na balkanskom podneblju. Ima slučajeva da se posejana semenka primila i razvila u drvo ali ne plodonosi ili daje plodove koji su nekvalitetni i mali jer nema odgovarajućih oprašivača , koji su tipični za područje u kome sa gaji, pa nam zbog toga avokado stiže iz uvoza.
Po hranljivim materijama obiluje čitavom lepezom svih vitamina. Počev ot vitamina C pa redom da ne nabrajam sada sve. Zanimljivo je da sadrži više vitamina K od banane recimo. Sadrži veliku količinu vlaknastih materija koje su odlične za peristaltiku creva. Sadrži zdrave masti koje utiču na stvaranje onog dobrog pozitivnog holesterola i njegova redovna upotreba smanjuje i snižava krvni pritisak. Odlično deluje na vid kao i u sprečavanju pojave triglicerida i hoelsterola i odličan je za dijete jer daje osećaj sitosti, pa se redovnom upotrebom avokada može sniziti telesna masa i sprečiti pojava nekih bolesti koje su posledica gojaznosti.
ONO ŠTO NISTE ZNALI O AVOKADU
Avokado se uzgaja u toplim, tropskim i suptropskim regionima kao što su Meksiko, Peru, Kalifornija i Španija.
Uprkos visokom sadržaju masti, avokado sadrži zdrave mononezasićene masti koje mogu pomoći u smanjenju lošeg holesterola.
Kada dozreva, avokado postaje mekan na dodir, ali prebrzo može postati previše mekan i neprijatan za jelo.
Zanimljivo je da avokado raste kao plod tokom cele godine, ali je najpopularniji u proleće i leto.
Iako je avokado bezbedan za ljude, toksičan je za neke životinje, kao što su psi i ptice.
Zbog visokih zahteva za vodom u proizvodnji, uzgoj avokada može značajno uticati na lokalne izvore vode.
Njegova kora je tamnozelena do crnkasta, hrapava, i obično nije jestiva.U mnogim komercijalnim plantažama avokado se često tretira pesticidima kako bi se zaštitio od insekata i bolesti, ali postoje i organski uzgajani avokado.
UKUSAN OBROK OD AVOKADA
Zbog toga i ako je skup, zgodno je da ga ako ne stalno a ono bar povremeno koristite kao namaz ili obavezan sastojak zelenoj salati. Ukusan je i može se kombinovati sa belim lukom ili samo sa par kapi maslinovog ulja.
Odlično se kombinuje sa svim ostalim povrćem koje raste kod nas pa ga u zavisnosti od raspoloženja slobodno možete koristiti kad god poželite. Nema potrebe da ga termički obrađujete jer tada gubi većinu vitamina i sasvim je prijatnog ukusa ukoliko ga jedete u svežem stanju.
Avokado je prilično masno voće, ali sadrži zdrave masti. Oko 77% kalorija iz avokada dolazi iz masti, što ga čini jednim od najmasnijih plodova. 100 grama avokada sadrži oko 15 grama masti. Većina tih masti su mononezasićene masti, posebno oleinska kiselina, koja može pomoći u snižavanju lošeg holesterola (LDL) i povećanju dobrog holesterola (HDL).