TRADICIJA I MODERNIZACIJA U PROUZVODNJI BRESKVE I NEKTARINE
Breskva, je izuzetno popularna voćna vrsta koja se oduvek gajila u Srbiji. Svaka godina je drugačija pa prinosi variraju a samim tim i cena pa su mnogi proizvođači na ivici strpljenja i na korak do krčenja svojih zasada. Ali ima proizvođača koji ne odustraju i koji gledaju prosek, pa u zavisnosti od površina pod breskvom, gledaju da se prilagode datoj situaciji i uslovima koje diktiraju tržište i potražnja ali i novonastali klimatski uslovi koji nalažu potpuno drugačiji pristup, usled ekstremnih sušnih perioda i neraspoređenih padavina koje usložnjavaju proizvodnju.
Pored svega toga važno je istaći da gajenje breskve postaje isplativ i značajan poslovni poduhvat u Srbiji, a primena najnovijih tehnologija može značajno povećati profit.
Inovacije i konkretni troškovi
Savremeni pristupi proizvodnje breskve integrišu nove tehnologije kao što su obavezno navodnjavanje, zaštita od prouzrokovača bolesti i štetočina, kao i selekciju i sadnju sorti prilagođenih lokalnim uslovima. Ovakve investicije doprinose poboljšanju kvaliteta plodova i povećanju prinosa. Ulaganja variraju u zavisnosti od veličine voćnjaka i primenjenih tehnologija, a mogu se kretati između 300.000 i 500.000 dinara po hektaru za početno ulaganje. Troškove značajno treba povećati ukoliko planirate da zasad stavite ispod protivgradne mreže što povećava troškove za oko 10 000 € a možda i više u zavisnosti od površine. Što se sortimenta tiče, za odabir je važno da se posavetujete sa stručnjacima koji će dati najbolju preporuku za podneblje gde se zasad podiže ali i na osnovu toga šta tražište sada traži.
VAŽNO JE DA ZNATE OVO
Kada se podiže nov zasad ili ako se stari unapređuje, shvatite da je veliki rizik da se takav voćnjak drži pod otvorenim nebom. Dve stvari su ključne i gotovo obavezne: protivgradna mreža i sistem za navodnjavanje.
Protivgradna mreža ima višestruku ulogu. Štiti od grada i oluje ali i od ožegotina, toplotnog udara i temperaturnog stresa izazvanim visokim letnjim temepraturama. Ispod mreže je za par stepeni niža temperatura što je povoljna okolnost za voćnjka koji je preko 12 sati izložen neprekidnom prženju sunčevih zraka.
Ključni faktori za zaradu
Proizvodnja breskve nosi sa sobom različite troškove, uključujući troškove sadnica, đubriva, radne snage, zaštite bilja i berbe. Međutim, uz adekvatnu agrotehniku i pravilno upravljanje, proizvodnja breskve može doneti značajnu zaradu. Očekivana dobit zavisi od mnogih faktora, ali se može kretati od 1.000.000 do 2.000.000 dinara po hektaru, uz uspešno vođenje.
Plasman
Kada breskve stignu do zrelosti, ključno je pronaći odgovarajuće tržište za plasman. Breskve mogu biti plasirane na različite načine: direktna prodaja na pijacama i lokalnim prodavnicama, dostava svežih plodova restoranima, supermarketima i na vrata kupaca putem sve prisutnije onlajn prodaje. Alternativno, prerada u proizvode poput: džemova, sokova, kompota kao i sušenih plodova otvara nove tržišne segmente gde ne bi trebalo zapostaviti i eventualno proizvodnju likera, mada bi za to trebalo angažovati i znanja prehrambenih tehnologa.
Ulaganje u savremene tehnologije gajenja može značajno povećati produktivnost i kvalitet plodova. Voćnjak je firma koja bi trebalo da dodnosi prihod, pa su analiza troškova i zarade pokazatelji da proizvodnja breskve može doneti atraktivne finansijske rezultate. Ključni korak je plasman, sa mogućnošću direktne prodaje svežeg voća ili prerade u različite proizvode.
Najbolje je da se breskva koristi sveža ali i kompoti i sokovi sadrže veliki broj vitamina.
Breskvu su Kinezi gajili još pre 4000 godina. Grčka i Persija su je gajili 300 godina pre Hrista a stari Rimljani su je raširili po Evropi.
Ima malu kalorisjku vrednost i sadrži 87% vode i 12% ugljenih hidtara i svega 0,1% masti i belančevina 0,5%
Breskva ima diuretski efekat, snižava krvni pritisak, smanjuje rizik od šloga, pročišćava organiizam, podstiče i olakšava varenje. Sadrži antioksidanse, vitamin C pa povoljno utiče na funkcionisanje odbrambenih sposbnosti organizma, rad štitaste žlezde i štiti srce.U zavisnosti od sortimenta breskva sazreva od početka juna do sredine avgusta pa je ima tokom celog leta.
Ima puno dijetetskih vlakana pa je ne treba propustiti dok traje sezona.
