Krastavac je jedna od omiljenih letnjih namirnica. Obavezan je sastojak mnogih salata. Osvežavajuć, hrskav i pun vode, nezaobilazan je deo, sendviča i zimnice. Iako ga mnogi doživljavaju kao obično povrće koje služi samo da „osveži tanjir“, iza njegovog skromnog izgleda krije se zanimljiva priča o poreklu, gajenju i hranljivim svojstvima.
Od drevne Indije do trpeza širom sveta
Veruje se da krastavac potiče iz podnožja Himalaja, na području današnje Indije, gde se gaji više od 3.000 godina. Odatle se proširio u Kinu, Egipat i antičku Grčku, a zatim osvojio Evropu i ostatak sveta.
Danas je krastavac jedna od najrasprostranjenijih povrtarskih kultura. Koristi se svež, kiseli, kao dodatak jelima, ali i u kozmetici zbog svog osvežavajućeg dejstva na kožu. Zanimljivo je da se mahom koristi u svežem stanju, ali ima onih koji ga koriste u jelima u kojima se termički obrađuje.
Kako se gaji krastavac?
Krastavac voli toplotu i mnogo sunca. Najbolje uspeva na plodnim, rastresitim zemljištima bogatim organskom materijom. Seje se kada prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva, a za dobar rod potrebno mu je redovno zalivanje.
Za profesionalno gajenje krastavca nije potrebno puno ulaganja https://zelenanit.rs/proizvodnja-krastavca/
Biljka brzo raste i daje plodove tokom čitavog leta. Zanimljivo je da se krastavci beru dok su još mladi i sočni, jer tada imaju najbolji ukus i najviše hranljivih sastojaka.
Šta sadrži krastavac?
Čak oko 95 odsto krastavca čini voda, zbog čega je odličan za jelo tokom toplih dana i doprinosi hidrataciji organizma.
Pored toga, sadrži:
- vitamin K, važan za zdravlje kostiju i zgrušavanje krvi,
- vitamin C, poznat po antioksidativnom dejstvu,
- kalijum, koji doprinosi normalnom radu mišića i srca,
- magnezijum,
- male količine vitamina B grupe,
- vlakna koja pomažu varenju.
Krastavac je niskokalorična namirnica. U 100 grama, sadrži svega oko 15 kalorija, pa ga često preporučuju i u ishrani osoba koje vode računa o telesnoj težini.
Na žalost u komercijalnoj proizvodnji krastavca koristi se puno hemijske zaštite https://zelenanit.rs/krastavac-pod-opsadom-pesticida/
Zašto neki ljudi teško vare krastavac i zašto je nekada gorak?
Iako važi za laganu namirnicu, mnogi se žale da im krastavac „teško pada na stomak“. Razlog za to može biti jedinjenje kukurbitacin, prirodna materija koja plodu daje gorak ukus.
Kora i semenke kod osetljivijih osoba mogu izazvati nadimanje, podrigivanje ili osećaj težine u želucu. Zbog toga se preporučuje da osobe sa osetljivim digestivnim sistemom ogule krastavac i uklone deo semenki pre konzumiranja.
Takođe, kombinovanje velikih količina sirovog povrća sa teškim i masnim obrocima može dodatno opteretiti varenje.
Mali plod sa velikim prednostima
Krastavac možda ne privlači pažnju poput egzotičnog voća, ali njegova jednostavnost krije brojne prednosti. Osvežava, hidrira organizam, donosi vitamine i minerale, a uz malo pažnje pri pripremi može biti od koristi za zdraviju ishranu.
Zato sledeći put kada isečete nekoliko kolutova krastavca za salatu, setite se da pred sobom imate plod čija istorija traje hiljadama godina i koji i danas uspeva da sačuva svoju malu, ali veoma zanimljivu tajnu.
