Kada sam krenuo za Alma Atu, očekivao sam da ću zateći još jedan veliki grad Centralne Azije. Međutim, već posle prvih sati provedenih u ovom gradu postalo mi je jasno da je Alma-Ata sasvim drugačija od svega što sam do sada video.
Po rečima lokalnog stanovništva, grad ima oko četiri miliona stanovnika, dok zvanične statistike pominju nešto više od dva miliona. Koliko god da ih zaista ima, jedno je sigurno, reč je o ogromnoj metropoli koja se prostire podno planina i zauzima veliki prostor.
Alma-Ata nije grad za lenje šetače
Za razliku od mnogih gradova koje smo posetili, Alma-Ata ili Almati kako ga mnogi zovu, nije ravničarski grad. Smeštena je na brdovitom terenu, pa ćete tokom šetnje često imati osećaj da se neprestano penjete ili spuštate.
Sa gotovo svakog mesta u gradu vide se planinski vrhovi koji predstavljaju jedan od njegovih najlepših ukrasa. Upravo zbog blizine planina, stanovnici veoma vole da slobodno vreme provode u prirodi, daleko od gradske gužve.
Ono što Almatu razlikuje od drugih gradova
Najveće iznenađenje za mene bilo je to što Almati praktično nema klasičan centar grada.
Nema velike pešačke zone prepune kafića, restorana i prodavnica kakve viđamo u evropskim gradovima. Nema glavnog trga na kojem se okupljaju turisti. Grad funkcioniše potpuno drugačije. Iako je podosta veliki, nekako mi je ostavio utisak posebne mirnoće i tišine.
Dok prolazite njenim ulicama, imate utisak da se nalazite u nekoj modernoj poslovnoj četvrti svetskih gradova. Na sve strane niču nove zgrade od stakla i betona, a stare građevine polako nestaju pred naletom moderne arhitekture.
Grad se ubrzano razvija i menja svoje lice iz godine u godinu. Međutim, izuzetno je pošumljen i izgleda kao grad koji viri iz šume. Osim zelenila, kroz neke četvrti grada ima kanala kroz koji teče potočić, što priznaćete ostavlja poseban utisak.
Šta vredi videti u Almati
Iako nema mnogo klasičnih turističkih atrakcija, u gradu postoji nekoliko mesta koja svakako treba obići. To su: Nacionalni muzej, Galerija moderne umetnosti, zgrada opere i pozorište. Međutim, svakako ne bi smeli da preskočite Vaznesenjsku pravoslavnu crkvu koja je po predanju sagrađena bez i jednog zakucanog eksera.
Prema lokalnoj legendi i priči za turiste, ova crkva je izgrađena od drveta potpuno bez ijednog eksera. Međutim, inženjerska istina je malo drugačija. Drveni zidovi i grede jesu uklapani pomoću tradicionalnih drvenih spojeva (žlebova) bez eksera, ali su za spojeve kupola, stubova i temelja ipak korišćeni metalni vijci, ploče i spone kako bi konstrukcija bila stabilna. Zahvaljujući ovoj jedinstvenoj, fleksibilnoj drvenoj konstrukciji, crkva je 1911. godine preživela katastrofalan zemljotres jačine 10 stepeni po Rihteru, koji je sravnio sa zemljom skoro ceo Almati. Dok su se zgrade od cigle i kamena rušile, ova drvena crkva se “njihala kao vrh drveta” i pretrpela minimalna oštećenja
Kazasi veoma neguju kulturu i to se može primetiti na svakom koraku. Opera i pozorište nisu samo turističke atrakcije već mesta koja posećuju i sami stanovnici grada.
Grad bez lutalica, grafita i smeća
Jedna od stvari koja mi je odmah privukla pažnju jeste neverovatna čistoća grada.
Tokom boravka gotovo da nisam video pse lutalice. Mačke su još ređa pojava. Retko ćete sresti čak i nekoga ko šeta kućnog ljubimca jer prosto nemaju naviku da žive u istom prostoru sa životinjama. Nemaju ništa protiv, ali smatraju da psu, mački ili ptici, stan predstavlja zatvor i mučenje jer ih je Bog stvrio da žive u slobodi.
Grafita praktično nema. Nema ni smeća pored kontejnera, zapuštenih površina ili ružnih prizora na koje smo navikli u mnogim velikim gradovima.
Sve deluje čisto, uređeno i pod kontrolom.
Restorani nisu iza svakog ugla
Ako očekujete da ćete u Almati na svakom koraku nailaziti na kafiće i restorane, iznenadićete se.
Ugostiteljski objekti postoje, ali nisu koncentrisani u jednoj gradskoj zoni. Često ćete morati namenski da ih tražite.
Pušenje je dozvoljeno u baštama lokala, dok je u zatvorenim prostorima zabranjeno. Kada je reč o alkoholu, ograničenja gotovo da nema i prodaja funkcioniše bez većih problema.
Kako smo stigli u Almatu
U Almatu u Kazahstanu stigli smo iz Dušanbea letom nacionalne aviokompanije Air Astana.
Let traje nešto manje od dva sata i protiče veoma prijatno. Kompanija je na nas ostavila dobar utisak, a po sletanju na aerodrom sve je funkcionisalo izuzetno organizovano.
Do terminala smo prevezeni autobusom, iako je bilo slobodnih aviomostova i nikada mi to neće biti jasno. Zašto se koriste autobusi za prevoz kada su moderni aerodoromi konstruisani tako, da omogućavaju direktni ulazak u zgradu. Pravo iz aviona. Ono što je ostavilo lep utisak je da su pasoška i carinska kontrola završene očas posla, bez nepotrebnog čekanja.
Arbat – stari deo grada koji pokušava da sačuva duh prošlosti
Postoji pešačka zona koja se zove Arbat i nalazi se u starijem delu grada.
Tu možete videti ulične umetnike, nekoliko restorana, prodavnica i suvenirnica. Ipak, meni je sve to delovalo veoma skromno u odnosu na veličinu grada.
Stiče se utisak da stara Almata polako nestaje, dok moderna metropola preuzima njeno mesto. I žitelji ovog grada su mi rekli da i nema baš nešto posebno što bi se moglo videti u ovom gradu.
Međutim, mnogi su nas poslali ka planinama. Tamo se nalaze poznati ski-centri i zimski turistički kompleksi koje oni nazivaju zimska banja (kurort na ruskom). Stiže se lako, putem uspinjače i vožnja traje nešto manje od 10 minuta.
Još jedna zanimljivost je, da su ovde gotovo svi čuli za Srbiju i dosta znaju o našoj zemlji. Iako su najudaljenija zemlja u odnosu na Uzbakistan i Tadžikistan koji smo prethodno posetili, i na samo su 300km od granice sa Kinom, za Srbiju i Srbe znaju još kako.
Zagađen vazduh i surova klima
Iako izgleda moderno i uređeno, Alma-Ata ima jedan ozbiljan problem. Zagađen vazduh.
Stanovnici često govore o tome, posebno tokom zime kada se smog zadržava nad gradom.
Zime su izuzetno hladne. Temperatura može da padne i ispod minus 30 stepeni. S druge strane, leta su veoma topla.
Zbog toga sam se više puta zapitao kako funkcionišu sve one ogromne staklene zgrade koje dominiraju gradskim pejzažom i kako se greju, jer staklo nije baš povoljan materijal za gradnju u takvim područjima.
Ruski jezik otvara sva vrata
Ono što mi se posebno dopalo jeste činjenica da se ruski jezik veoma često koristi.
Najviše stanovnika sa kojima smo razgovarali govorilo je ruski, pa smo se veoma lako sporazumevali. Naravno, govori se i kazahski jezik, dok mlađe generacije uglavnom dobro poznaju i engleski.
Da li bih ponovo došao u Almatu?
Moj utisak o gradu je pozitivan.
Alma-Ata nije grad koji će vas osvojiti na prvi pogled šarmom starih trgova ili istorijskih ulica. Njena snaga leži u veličini, energiji, modernoj arhitekturi i blizini planina i posebnoj ljubaznosti i gostoljubivosti domaćina.
Možda će sledeća prilika za posetu biti tokom zime, kada temperature padnu na minus 30 stepeni i kada grad prekrije sneg. Tek tada bih mogao da vidim potpuno drugačije lice Alma-Ate, grada koji se neprestano menja i raste.
U nastavku
