TROVANJE HRANOM PREDSTAVLJA OZBILJAN PROBLEM

Ne postoji osoba koja a da se bar jednom u životu nije  otrovala hranom. Često se takva trovanja završavaju nakon dan dva i sve prethodne muke se  brzo zaboravljaju. Međutim, trovanje hranom postaje sve veći problem, a nedavni slučajevi u Americi, poput povlačenja preko 58.000 tona mlevenog mesa zbog E. coli, upozoravaju na važnost bezbednosti hrane. Takođe, infekcije bakterijom Vibrio vulnificus izazvale su smrt pet osoba na istočnoj obali SAD ovog leta. Ova situacija nas podseća koliko je važno razumeti uzroke, simptome i prevenciju trovanja hranom.

Šta je trovanje hranom?

Trovanje hranom nastaje usled konzumacije kontaminirane hrane ili pića. Uzročnici mogu biti bakterije, virusi, paraziti, ali i alergeni i toksini. Prema Centru za kontrolu i prevenciju bolesti), svake godine oko 9 miliona ljudi u SAD oboli od trovanja hranom, što dovodi do 56.000 hospitalizacija i preko 1.300 smrtnih slučajeva.

Do ovakvih trovanja najčešće dolazi iz više razloga. Dva su najvažnija. Loša higijena a posebno situacije kada se šake ne operu na pravilan način. Tokom pandemije korona virusa svest o higijeni je bila podignuta na viši nivo i činjenica je da je u poslednje vreme spala, te ima sve više onih koji i dalje ne peru ruke nakon upotrebe toaleta a što je najgore takve osobe dolaze u direktan kontakt sa hranom.

Restorani brze hrane su najrizičnija mesta, gde lako može da dođe do trovanja, posebno tokom letnjih meseci jer je hrana često izložena na otvorenom dok radnici koji njom manipulišu i pored rukavica koje nose, diraju i novac i zemičku u koju vam stavljaju pljeksavicu a neretko te iste rukavice stave ujutro kada dođu na posao i skunu ih tek kada odu kući.

Javna je tajna, da se u veoma popularnom rstoranu brze hrane, prilikom inspekcijskog nadzora neke fekalne bakterije otkrivaju u uzorcima koji su uzeti sa poluga aparata za sladoled, drškama friteza i ostalih kuhinjksih elemenata.

Najčešći uzročnici trovanja hranom

• Norovirus je najčešći patogen koji izaziva trovanje hranom, lako se prenosi kontaminiranom hranom, pićem ili kontaktom sa zaraženim osobama. Norovoirus izaziva takoyvani stomačni grip. Učestalost pojave ovog virusa je vezana za leto, kada se konzumira voće koje se bere prljavim rukama. Jagode, maline, kupine su najčešći rezervoari ovog virusa.
• Bakterije kao salmonela, kampilobakter, listerija i E. coli često izazivaju ozbiljne simptome. Njih ima najčešće u spremljenoj hrani, jajima, mesu (posebno mlevenom). Spadaju u red izuzetno opasnih, usled toga što se trovanj može završiti fatalno, kod osoba koje su starije dobi ili imaju neke hronične bolesti.
• Paraziti. Toksoplazma je jedan od vodećih uzročnika parazitskih infekcija putem hrane. Ne sme se zaboraviti ni trihinela koja se može naći u svinjskom mesu ( sušenom ) i onom koje nije adekvatno termički obrađeno.

Simptomi trovanja hranom

Najčešći simptomi daju: mučninu, povraćanje, dijareju i bolove u stomaku. Povišenu temperaturu i bolove u mišićima. Teške slučajeve može pratiti krvava dijareja ili dehidratacija. Ako povraćanje i dijareja onemogućavaju unos tečnosti, ili ako imate visoku temperaturu, krvavu dijareju, vrtoglavicu i smanjeno mokrenje, obavezno se obratite lekaru.

Prevancija trovanja hranom?

1. Pravilna termička obrada hrane
   • Koristite termometar za meso kako biste osigurali da unutrašnja temperatura mesa dostigne sigurnu vrednost.
2. Pranje povrća i voća
   • Uvek perite voće i povrće pod mlazom vode, čak i ako ga ljuštite. Izbegavajte upotrebu sapuna ili hemikalija.
3. Sprečite kontaminaciju
   • Ne koristite iste posude i pribor za sirovo meso i ostalu hranu.
   • Ne perite sirovo meso ili morske plodove, jer to može širiti bakterije.
4. Higijena ruku
   • Redovno perite ruke sapunom, naročito nakon rukovanja sirovim mesom i dezinfikujte šake nakon pranja

Bezbedne prakse za roštilj i čuvanje hrane

Držite meso na temperaturi iznad 60°C do serviranja. Sirovo meso čuvajte u dobro zatvorenim posudama ili kesama, odvojeno od ostalih namirnica. Hranu ne ostavljajte van frižidera duže od dva sata (ili jedan sat na temperaturi iznad 32°C). Trovanje hranom može biti ozbiljno, ali pravilne higijenske navike i bezbedne prakse pripreme hrane mogu značajno smanjiti rizik.

HRANA VISOKOG RIZIKA

Mleveno meso (pljeskavice, ćevapčići), kobasice, slanina (posebno sušeni domaći koji nisu proveravani na trihinelu), mlečni proizvodi (česta su trovanja od sireva posebno tokom leta), sladoled, čorbe (veliki rizik su u restoranima-izbegavajte ih), riba, sosevi. Neoprano sveže voće posebno ono koje ne možete dobro da isperete jer bi se ugnječilo (jagodasto voće, bobičasto voće), sveža salata i sve poslastice spremljene od jaja koja nisu termički obrađena!!!!!

U svim letovalištima u inostranstvu a posebno na Bliskom Istoku i Africi nikako nemojte da konzumirate sveže salate i voće. Čak i zube perite flaširanom vodom.

HRANA NISKOG RIZIKA

Sva dobro termički obrađena hrana. Mesa dobro pečena, sva hrana iz friteze, poslastice koje su dobro ispečene (štrudle, vanilice, keks, domaće slatke pite). Tufahije, baklave, alva. Posebno je pitanje kolliko je pržena hrana u ulju korisna, međutim ako govorimo o tome da je bezbedna što se trovanja tiče onda je to posebna priča.

Pročitajte i ovo: