Letnje suše poslednjih godina sve češće postaju problem za celu proljoprivredu pa i za vinogradare. Kada se zemljište isuši, loza ulazi u stres, usporava rast, a grozdovi ostaju sitniji i slabije razvijeni. Upravo zato, pitanje kako sačuvati vlagu u vinogradu postaje jedno od ključnih za stabilan prinos i kvalitet grožđa.

Zemljište može zadržati vlagu mnogo duže nego što mnogi misle, ali samo ako se pravilno obrađuje i štiti od isparavanja. Nekoliko jednostavnih agrotehničkih mera često pravi ogromnu razliku između vinograda koji uspešno preživi sušu i onog koji se muči tokom cele vegetacije.

Obrada zemljišta koja zadržava vodu

Prva i najvažnija stvar kada razmišljamo kako sačuvati vlagu u vinogradu jeste način obrade zemljišta. Duboko oranje tokom zime ili rano u proleće omogućava zemljištu da upije zimsku vlagu i padavine koje dolaze tokom proleća. Ta voda ostaje zarobljena u dubljim slojevima i predstavlja rezervu tokom toplih meseci.

Tokom vegetacije mnogo je važnije raditi plitku obradu. Plitko kultiviranje prekida kapilare u zemljištu kroz koje voda isparava prema površini. Na taj način se stvara zaštitni sloj koji usporava gubitak vlage.

Vinogradari često kažu da je jedan pravovremeni prolaz kultivatorom vredniji od dobre kiše, jer sprečava da voda iz zemljišta jednostavno nestane na letnjem suncu.

Pokriveno zemljište čuva vlagu

Još jedan veoma efikasan način da se sačuva vlaga jeste pokrivanje zemljišta biljnim ostacima ili organskim materijalom. Malčiranje slamom, usitnjenim granjem, pokošenom travom ili kompostom smanjuje direktno zagrevanje zemlje.

Kada je zemljište pokriveno, sunce ne može direktno da zagreje površinu, pa je isparavanje znatno manje. Osim toga, organski materijal se vremenom razgrađuje i obogaćuje zemlju humusom, što dodatno povećava sposobnost zemljišta da zadržava vodu.

U vinogradima gde se redovno koristi malč, razlika u vlažnosti zemljišta tokom letnjih meseci može biti i do nekoliko puta veća nego na potpuno goloj zemlji.

Zeleni pokrivač između redova

Sve više vinogradara uvodi travne smeše ili takozvane pokrovne useve između redova. Na prvi pogled deluje nelogično. Biljke troše vodu, ali pravilno upravljanje travnim pokrivačem zapravo pomaže zemljištu.

Kada se trava redovno kosi, formira se prirodni sloj organske mase koji štiti zemlju od sunca i vetra. Takav sloj deluje kao izolacija i čuva vlagu u dubljim slojevima zemljišta.

Ovaj pristup je posebno koristan na lakšim i peskovitim zemljištima gde voda brzo prodire u dubinu i brzo se gubi.

Organska materija kao prirodni rezervoar vode

Jedan od najdugoročnijih odgovora na pitanje kako sačuvati vlagu u vinogradu jeste povećanje sadržaja organske materije u zemljištu.

Humus ima sposobnost da upije ogromne količine vode i da je polako oslobađa korenu loze. Zemljište bogato humusom ponaša se kao prirodni rezervoar koji obezbeđuje vlagu čak i tokom dužih sušnih perioda.

Dodavanje stajnjaka, komposta ili zeleno đubrenje vremenom značajno popravlja strukturu zemljišta. Takva zemlja postaje rastresita, prozračna i mnogo bolje zadržava vlagu.

Pravilna rezidba i lisna masa

Malo ko razmišlja o tome, ali i rezidba utiče na vlagu. Preterano bujna lisna masa povećava potrošnju vode jer biljka intenzivnije isparava kroz listove.

Umeren broj lastara i pravilno raspoređena lisna masa omogućavaju lozi da racionalnije koristi vodu iz zemljišta. Tako biljka ostaje vitalna čak i kada kiše nema nedeljama.

Sitni zahvati koji prave veliku razliku

U praksi se često pokazuje da male promene u načinu rada donose najveću korist. Pravovremena obrada zemljišta, organski materijal na površini, travni pokrivač između redova i dobra struktura zemljišta zajedno stvaraju sistem koji čuva vlagu mnogo efikasnije nego bilo koja pojedinačna mera.

Zbog toga se savremeni vinogradari sve više fokusiraju upravo na to da u uslovima kada su suše postale redovne svake sezone, čuvanje vlage u vinogradu postaje imperativ! Voda u zemljištu često znači razliku između prosečne i vrhunske berbe.