Moraću da podelim još jedno razočaranje sa vama. Naša čuvena „ Plazma “ nije naša i nastala je kopijom drugog keksa koji se proizvodio u Italiji. Čezare Skoti je 1902. godine u Milanu osnovao kompaniju pod nazivom “Sindacato italiano del Plasmon”. Ono što je bitno u celoj priči je “plasmon” (na engleskom “plasma”, na nasem naravno “plazma”). Plasmon označava izolat proteina dobijenog iz mleka i pošto je Čezare Skotibio jedan od najvećih trgovaca ovom sirovinom, došao je na ideju da pokrene proizvodnju raznih proizvoda koji će u sebi imati “plasmon” i koji će biti namenjeni bebama, trudnicama, sportistima i ostalim ljubiteljima zdravog zivota.
NEMA DOBROG KEKSA BEZ MUDIRH SRBA
Izvesni Petar Tutavac, mladi srpski tehnolog koji se početkom 50-ih zaposlio u jednoj maloj italijanskoj pekari, prelazi 1956. godine da radi u novu fabriku koju je Plasmon otvorio u Milanu. Kompanija Plasmon je u tom periodu već imala veliki asortiman svojih proizvoda (od keksa i napitaka, do raznih kašica za bebe i ostalih sličnih stvari). Kada je Čezare Skoti preminuo, porodica 1963. godine odlučuje da proda celu kompaniju i uspeva da proda američkoj firmi “Heinz” koja ulaže ozbiljan novac i preuzima sve plasmon proizvode.
AMERIČKO – ITALIJANSKI KEKS NA SRPSKI NAČIN
Hainc potom počinje izgradnju savremene fabrike u predgrađu Rima. Plan je bio da se u roku od šest godina kompletna proizvodnja preseli iz Milana. Zbog toga je otpušteno gotovo pola zaposlenih. Među njima se našao i Petar Tutavac.
Po povratku u rodni Požarevac, Tutavac sa grupom prijatelja počinje da traži investitore za novu konditorsku kompaniju. Posle dve godine uspeva da pridobije podršku pojedinih članova Komunističke partije. Predstavio im je svoju ideju i dobio finansijsku pomoć. Uslov je bio da kompanija bude u državnom vlasništvu, a da on preuzme njeno vođenje.
Pošto je godinama učestvovao u proizvodnji Plasmon keksa, Tutavac je odlično poznavao recepturu. Zato nije želeo da menja osnovni koncept. Cilj mu je bio da novi keks ima slične nutritivne vrednosti kao italijanski original, posebno kada je reč o sadržaju proteina.
Međutim, izolat mlečnog proteina, odnosno „plazmon“, bio je skup i teško dostupan. Zbog toga ga nije koristio. Umesto njega u recepturu je uvrstio sojino brašno kako bi sadržaj proteina ostao visok. Ipak, prema mišljenju brojnih nutricionista, sojino brašno nije kvalitetan izvor proteina kao izolat mlečnog proteina.
Tako je nastao keks koji nosi ime Plazma, iako nikada nije sadržao sastojak po kojem je italijanski Plasmon dobio naziv.
NAŠI KONDITORSKI MAJSTORI NEMAJU PREMCA U STVARANJU KOPIJA
Italijanski Plasmon u sebi ima prirodna biljna ulja i malo maslinovog ulja. Međutim to je Petru bilo skupo i odlučuje se za maslac, da bi keks zadržao dobar ukus. Takođe dodaje i hidrogenizovanu biljnu mast, da bi uštedeo na maslacu (u Plazmi maslac čini 55%, a biljna mast 45%).
Kada govorimo o hidrogenizovanoj biljnoj masti, iskreno verujem da je ona dodata mnogo godina kasnije jer nisam pronašao podatak kada je otkrivena. Verujem da u vreme stvaranja YU Plazme, kao takva nije ni postojala. Rekao bih da je hidrogenizovana biljna mast novijeg datuma i da se koristila obična biljna mast. To naši tehnolozi svakako bolje znaju.
U proizvodnji Plasmon keksa koristio se ječmeni slad, ali opet Petar odlučuje da štedi, pa dodaje med da bi keks i dalje imao lep ukus. Međutim, ubacuje i dekstrozu da bi štedeo na medu (u Plazmi med i dekstroza su u odnosu 50/50), dok se pšenično brašno, šećer i mleko u prahu nalaze u oba keksa.
Petar dalje ubacuje i emulgator (sojin lecitin), a Italijani to ne rade ni u ludilu. I tako jedan dovitljivi Srbin uspeva da napravi kopiju keksa koji je po izgledu i imenu isti kao i italijanski, ali se po sastavu znatno razlikuje. Priznaćete da mu je savršen ukus. Lično nisam ljubitelj ovog keksa, ali poštujem umeće i virtuoznost u njegovoj proizvodnji kod nas.
SVE JE TO DIVNO, ALI…
Došlo je vreme da se keks plasira na tržište, ali je pre toga kompanija morala da dobije ime. Petar je predložio naziv „Bambini“, inspirisan reklamom kompanije Plasmon sa sloganom „Biscotti per bambini“. Osim toga, Plazma je od početka zamišljena kao keks namenjen deci, zahvaljujući svom sastavu.
Međutim, tadašnje vlasti usprotivile su se upotrebi italijanskog naziva. Zato je pronađen kompromis. Kompanija je dobila ime „Bambi“, jer je taj naziv već bio dobro poznat deci zahvaljujući popularnom Diznijevom crtanom filmu. Istovremeno, Petar je za logo odabrao lik Bambija, pošto u tom trenutku nije postojalo bolje grafičko rešenje.
Tako je 1967. godine nastala kompanija Bambi. U početku je proizvodila isključivo Plazma keks. Kasnije je asortiman proširen, pa su u proizvodnju ušli i drugi konditorski proizvodi, često inspirisani uspešnim svetskim brendovima. Takva praksa tada nije bila izuzetak. Naprotiv, gotovo svi proizvođači slatkiša u ovom delu Evrope razvijali su veoma slične proizvode, prilagođavajući ih sopstvenom tržištu.
Nije samo Plazma loša. Jedemo mi i lošu čokoladu https://zelenanit.rs/cokolada-kvalitet-srbija/
Plazma danas – između tradicije i nutritivnih činjenica
Plazma keks je za više od pola veka postojanja izgradio izuzetnu reputaciju i mnogi ga i danas smatraju zdravim proizvodom, pa čak i pogodnim za bebe. Međutim, takva predstava nije sasvim tačna. Plazma je, kao i većina kekseva, kalorična namirnica sa značajnim udelom ugljenih hidrata i šećera. Zato je treba konzumirati umereno, naročito ako vodite računa o telesnoj težini.
To potvrđuju i brojna iskustva ljudi koji su ga često jeli verujući da je „zdraviji“ od drugih slatkiša. Iako može biti praktična užina i dobar izvor energije, preterivanje lako dovodi do unosa viška kalorija. Upravo zbog toga Plazma može pomoći onima koji žele da dobiju na telesnoj masi, ali nikako nije namirnica koju bi trebalo smatrati dijetalnom ili pogodnom za neograničenu svakodnevnu upotrebu.
NIJE PLAZMA SRPSKI BREND
Plazma i Plasmon – sličnosti, razlike i spor oko brenda
Jedan od najraširenijih mitova jeste da je Plazma potpuno originalan srpski brend. Istina je nešto složenija. Plazma je nastala po uzoru na italijanski Plasmon, pri čemu je receptura prilagođena domaćoj proizvodnji i dostupnim sirovinama. Uprkos tome, tokom decenija izgradila je sopstveni identitet i postala jedan od najprepoznatljivijih proizvoda na tržištu bivše Jugoslavije.
Iako je i danas veoma popularna, Plazma nije namirnica koju bi trebalo smatrati naročito zdravom. Kao i većina industrijski proizvedenih kekseva, sadrži sastojke karakteristične za savremenu konditorsku proizvodnju, poput sojinog brašna, biljnih masti, dekstroze, vanilina, sojinog lecitina i surutke u prahu. Poslednjih godina mnogi potrošači primetili su i promenu ukusa. Razlog je, između ostalog, izmena recepture, pa je deo mleka u prahu zamenjen surutkom u prahu kako bi se smanjili proizvodni troškovi.
Još jedna zanimljivost vezana je za pravni spor koji je usledio početkom sedamdesetih godina. Kada je italijanski Plasmon saznao za sličnosti između dva proizvoda, pokrenuo je sudski postupak protiv Bambija zbog povrede prava intelektualne svojine. Na tržištu tadašnje Jugoslavije Bambi je zadržao pravo na proizvodnju i prodaju Plazme, ali na mnogim zapadnim tržištima taj naziv nije mogao da se koristi. Zbog toga je devedesetih godina uveden brend Lane, koji se prodavao na izvoznim tržištima kao proizvod gotovo identične recepture, ali pod drugim imenom.
Ali šta nas briga. Bila zdrava ili ne, tek, mi ćemo uvek voleti svoju Plazmu, ma kako se ona zvala.
Za kraj, još malo o čokoladi https://zelenanit.rs/kupujemo-losu-cokoladu/
U nastavku će vam možda pažnju privući o jedan lagani recept
