POPULARNA JAFA ZA KOJU SMO BILI UBEĐENI DA JE NASTALA U CRVENKI
Naš izuzetno popularni i bez svake sumnje ukusni, jafa keks, počeo je da se proizvodi mnogo godina pre no što je počeo kod nas. Njegova zemlja rođenja je Engleska gde je kompanija McVitie's 1927. godine počela sa proizvodnjom. Ta fabrika je počela da pravi Jaffa Cakes koji u sebi (logično) sadrži jaffa pomorandže. Iskreno meni baš i nije najjasnije kako original može da sadrži pomrandžu? Verovatno je prethodno obrađena termički jer bi brzo došlo do kvarenja ali kako god da je, pomorandža je i nije lažnjak. Inače, jaffa je sorta pomorandži koje nemaju koštice i izuzetno su slatke.
Bezmalo, pola veka kasnije, je osnovana naša Crvenka.1975. godine. Odmah po osnivanju su počeli da prave imitaciju jaffa keksa, pa su i uzeli ime „Jaffa“ da im stoji u nazivu kompanije. Sve bi to bilo u redu da ne dolazimo do paradoksa da imamo proizvod koji uopšte ne sadrži glavni sastojak. Jaffa pomorandžu.
1981. godine u proizvodnju se uvodi Munchmallow keks koji je jeftina imitacija Mallomars keksa (pravi ga americki Nabisco) i danas. Crvenka je dugo reklamirala svoja dva najprodavanija proizvoda kao da su ih oni izmislili, a ljudi su verovali u te priče. Koliko me sećanje i služi, nekada je na kutiji jafe pisalo da je poreklo iz Engleske i da se keks proizvodi po engleskoj recepturi. Onda je možda i bilo tako, dok danas nema veze sa životom.
Ono što je svakako otišlo u anale uspešne konditorske industrije je da je fabrika u Crvenki decenijama živela od samo ta dva proizvoda. Fabrika je bila u državnom vlasništvu, držalo je par ljudi na pozicijama koji su bili izuzetno uticajni ( generalni direktor, tehnički direktor i šefica laboratorije ) ali koji nisu želeli da menjaju ništa i držali su se utabanih staza. I tako su decenijama živeli od samo ta dva proizvoda koji su nesumnjivo bili izuzetnog ukusa.
DRŽAVA PRODAJE FABRIKU I ONA PRELAZI U PRIVATNE RUKE
Prelaskom u privatne ruke, 90.ih godina prošlog veka, Jaffa Crvenka dovodi mlade stručnjake koji počinju aktivno da rade na širenju asortimana i taj trend je zadržala i danas, uvodeći nove proizvode dok Jaffa cakes i Munchmallow dospevaju na drugo mesto.
McVitie's nije uspeo da zastiti ime jaffa keksa, jer je ime uobičajena reč, pa se tako vrsta pomorandzi ne moze zastititi kao ime keksa. Problem nastaje kada su svi redom, počeli da kopiraju ove proizvode i da im daju identična imena čime stvaraju lažnu sliku kod domaćih potrošača kako su oni izmislili recepturu za proizvodnju tog keksa.
KAKO JE SRBIJA PROIZVODILA JAFU?
Većina potrošača u Srbiji misli kako je Crvenka izmislila jaffa keks. Poenta priče je da srpska jafa ne sadrži pomorandžu već 2% soka od pomorandze i voćni žele, plus ostale " moderne " hemijske sastojke koji pojeftinjuju proizvodnju. Te iluzije su prisutne u svim delovima nekadašnje zajedničke države. Puno ljudi u Hrvatskoj misli kako je Kraš izmislio Petit Beurre i ako oni u svoju imitaciju stavljaju dva puta manje maslaca, plus naravno gomilu nepotrebnih uljeza.
Problem kod tih raznih imitacija naše jaffe je u tome što se gleda kako da se napravi što jeftinija varijanta čija će niža cena biti dovoljan povod ljubiteljima jaffe da se prebace na taj novi jeftiniji keks, bez obzira što će po ukusu biti znatno inferiorniji.
Ako bi neko želeo da napravi proizvod koji će biti superiorniji od jaffe, onda će mu i cena biti automatski viša, pa je to u startu osuđeno na propast jer i ako je ukus objektivno bolji, potrošači ne žele da plaćaju više ako ne moraju, a sami će sebe ubediti da im je ukusnija verzija keksa koju jedu od detinjstva. Jedino kada bi u budućnosti neko krenuo da uvozi pravi engleski jaffa keks i ako bi cena bila konkurenta, onda bi ljudi videli koliko je i naša jaffa slaba imitacija.
IMITACIJE KOJE SU LEPO UPAKOVANE
Dizajn pakovanja je najmanji problem. Konditori imitiraju jedni druge ili potpuno kopiraju stranu konkurenciju. U današnje vreme, sa savremenom tehnologijom i talentovanim ljudima za dizajn, sve je lakše a dobar tehnolog će koristeći dostupne i jeftine sastojke, ne mareći za zdravlje konzumenata uspeti da napravi jeftin a ukusan proizvod koji će nesumnjivo da sadrži gomilu hemije, zaslađivača, pojačivača ukusa, aroma što prirodnih što veštačkih kao i neophodne konzervanse, tipa E oznaka itd..itd...
Još jedna zanimljivost su čokoladne bananice, gde danas nema fabrike a da ih ne proizvodi. Ja sam bio ubeđen da ih je izmislio Soko Štark, a ispade da su ih izmislili Austrijanci još za vreme Prvog svetskog rata, kada su banane prelivali čokoladom i davali ih vojnicima da se u slučaju nedostatka hrane zaslade čokoladnom bananicom kako bi podmirili energetske potrebe. Dakle pravljene su od prave banane, dok današnje u sebi sadrže neku penastu smesu u koju se na količinu od otprilike 50kg dodaje oko 10ml arome i boje kako bi ta smesa zaličila na kao bananicu koja nema veze sa pravom.
