MALI SAVETI A VELIKA POMOĆ KOD GAJENJA POVRĆA U BAŠTI
Gajenje povrća u bašti mnogima deluje jednostavno. Posadiš, zaliješ i čekaš da rodi. Ali dragi baštovani, morate da imate u vidu da bašta nije bure vina, gde odvrneš slavinu a ono samo poteče. Praksa često pokaže da između želje i punih korpi paradajza postoji čitav niz sitnih, ali presudnih grešaka koje često napravimo iz najbolje moguće namere. Dobra vest je da se većina njih lako izbegne, samo ako znate na šta da obratite pažnju.
Posadili ste u hladovinu
Greška broj jedan. Svi vole sunce pa i povrće i to od jutra do večeri. Ako ga sakrijete, džaba vam sav trud i pre svega pare koje ste uložili. Mnogi baštovani početnici zanemare osnovu da povrće traži sunce. Ako ga posadite u ’ladoviniu, prinosi će biti skromni, a biljke podložne bolestima. Birajte mesto koje ima najmanje 6–8 sati direktne sunčeve svetlosti. Vodite računa o zaseni, jer prekomerno izlaganje sunčevim zracima nije poželjno ni za biljke jer za njih ne postoje zaštitne kreme za sunčanje, pa lako može doći do ožegotina što opet nije dobro.
Zalivanje i kako da obaviti. Od pustinje do poplave
Jedni zalivaju svako veče, a drugi puste da zemlja ispuca k’o prezrela lubenica. Ni jedno ni drugo nije dobro. Zalivaj ujutru ili predveče, taman da biljka popije i primi dovoljno vode, a da ne pliva. Ako pliva u vodi, tada se onemogućava dotok kiseonika, što stvara probleme kod gajenja povrća.
Ne nabijajte biljke ko sardine u konzervi
Kad paradajz može da se dodiruje s paprikom prekoputa, znajte da ste pregustili i preterali. Pravite razmak. U gustoj sadnji, nema ni vazduha ni svetla, a bolesti se šire brže nego dobar trač. Ostavite razmak, neka biljka diše. Kad se biljke “naguraju”, one se bore za svetlost, hranljive materije i vodu. Rezultat su sitni plodovi i veća šansa za bolesti. Ostavite dovoljno prostora prema uputstvu za svaku vrstu.
Otkrivamo još neke male tajne iskusnih baštovana, kod gajenja paradajza https://zelenanit.rs/zakidanje-zaperaka-paradajz/
Nemojte da đubrite preko svake mere
Svaki put ću da ponovim kada se spomene đubrenje! Analiza zemljišta je “majka Mara” i osnova uspešne poljoprivrede. Neki misle što više đubriva, to bolje. Moraš da shvatiš jednu stvar a to je da se baviš povrtarstvom a ne tovljenjem svinja. Previše azota napravi lišće k’o u džungli, a ploda nigde. Čitajte uputstvo, a ne „odokativno“.
Radite analizu zemljišta i ne đubrite bez prethodnog uvida u stvarno stanje stvari, parcele na kojoj se rasađuje povrće. Tu “krvnu sliku” daje upravo analiza zemljišta.
Zaboravljate plodored
Ako svake godine na istom mestu sadite isto, to vam je k’o da svake nedelje zovete iste goste na ručak pa dosadi i njima i vama. Menjajte kulture, zemlja će vam biti zahvalna. Sadnja paradajza, paprike i krompira svake godine na istom mestu privlači bolesti i štetočine. Plodored je najbolja preventiva, menjajte pozicije kultura iz godine u godinu.
Ako ste poželeli nakon člitanja ovih redova, da se bavite baštovanstvom, dajemo vam kratak prikaz najzgodnijih povrtarskih biljaka za gajenje u sušnim uslovima https://zelenanit.rs/povrce-bez-zalivanja/
Kad se sve saberete, baštovanstvo traži samo malo pažnje, malo znanja i dosta ljubavi i eto vama gajbi punih paprika, paradajza, krastavca ili salate i tikvica. Gajenje povrća u bašti je kao ljubav. Ako je ne negujete, u problemu ste.
A kada smo kod povrća, evo jednog divnog recepta za boraniju sa povrćem. Posebnno ako ste sve sastojke uspeli da proizvedete u svojoj bašti.
