Crni luk osnova većine domaćih specijaliteta
Malo je namirnica koje imaju tako važnu ulogu u našoj svakodnevnoj ishrani. kao što je crni luk. Gotovo da nema recepta koji ne počinje rečenicom: “Izdinstajte jednu do dve glavice crnog luka.” Gaji se širom sveta. Kod nas, je jedno vreme bio veoma nepoželjna biljna kultura usled niske cene, međutim vremenom se vratio u igru pa ga povrtari opet rado gaje.
Površine pod crnim lukom rastu iz godine u godinu
Prema nekim podacima, u Srbiji se crni luk gaji na oko 5.000 hektara, od čega skoro 2.000 hektara otpada na Vojvodinu. Godišnje se proizvede između 30.000 i 50.000 tona ovog povrća, što u potpunosti zadovoljava domaće potrebe. Zanimljivo je da je Srbija, po potrošnji crnog luka, među vodećim zemljama. Više se troši jedino krompir, paradajz i paprika i ove četiri vrste povrća spadaju u najpopularnije i najtraženije kod nas.
Mogući problemi u proizvodnji
Uprkos solidnoj proizvodnji, do 25% ukupnog prinosa može da propadne zbog truljenja. Ovaj problem se najčešće javlja tokom vađenja luka iz zemlje usled visokog sadržaj vode i niskog procenta suve materije, što ga čini teškim za čuvanje. I to je osnovni problem koji se javlja prilikom skladištenja pa je potrebno biti naročito obazriv da se čuva u suvim i dobro provetrenim prostorijama. Kod manjih količina ( što je praksa po selima ), crni luk se čuva na tavanima rasut po podu kako bi se sprečilo truljnje.
Uspešna proizvodnja crnog luka počinje u zemlji
Zbog slabog korenovog sistema, zemljište za crni luk mora biti pažljivo pripremljeno. Kvalitetna obrada je preduslov za dobar rod, a vreme i način obrade zavise od tehnologije gajenja. Dakle isključivo dobro propusna, rastresita, laka zemljišta bogata humusom,su idealna za proizvodnju luka. Pre setve zgodno je da se zaore stajnjak koji bi dodatno oplemenio zemljište.
Direktna setva – ekonomično rešenje za veći prinos
Najefikasniji način uzgoja jeste direktna setva, jer omogućava mehanizaciju i niže troškove, uz visoke prinose. Ali, da bi se ovaj metod isplatio, potrebno je da zemljište bude nezakorovljeno i bogato hunusom. Uspešna proizvodnja zahteva i obavezno navodnjavanje.
Setva se obavlja od sredine februara do kraja marta, u dvorednim ili višerednim trakama, na dubini do 2 cm. Rastojanje između redova varira od 11 do 25 cm. Za jedan hektar, u proseku je potrebno 5–8 kg semena.
Izbor semena je važno pitanje
Danas se najčešće seju holandske sorte, koje su selekcionisane upravo za tržišta koja traže kvalitetan i dugotrajan luk. Domačih sorti kao da i nema i takvo seme je moguće pronaći ukoliko sejete na manjim površinama. Komercijalna proizvodnja ne trpi improvizacije i zahteva proverena i kvalitetna semena.
Evo još malo o luku
