Nedavno, 20. avgusta 2025. godine, cena kukuruza u Srbiji bila je 27,20 dinara po kilogramu. Na prvi pogled, brojka deluje kao nešto što bi trebalo da raduje ratare.
Deceniju unazad cena kukuruza nije mnogo varirala iako je realno sve poskupelo. Od goriva, đubriva pa i cene semenskog kukuruza. Mnogi su se pomirili sa time. Međutim, ostaje pitanje zbog čega ova cena izaziva čuđenje?
Jedna od važnih stvari je i da se u ovakvim uslovima razmisli o osiguranju useva htps://zelenanit.rs/osiguranje-useva-steta-prinos/
Kukuruz pod pritiskom klimatskih promena
Kukuruz je najvažnija ratarska kultura u Srbiji, ali poslednjih godina suočava se sa stalnim problemom a to je suša. Od 2017. do danas gotovo svaka druga godina donela je ozbiljne gubitke.
- prinosi su značajno ispod potencijala.
- suša je u mnogim regionima „pojela“ i do 50% roda.
- na pojedinim parcelama ovog leta situacija je gotovo beznadežna – klip je sitan, a zrna neravnomerno nalivena.
Zbog ovog jedinog i možda najvažnijeg faktora, tržište je osetljivo pa svaka vest o suši ili nižem prinosu odmah podiže cenu.
Hibridi, domaći ili strani?
Poljoprivrednici već godinama postavljaju pitanje: koji hibrid sejati da bi se smanjili rizici?
- domaći hibridi pokazali su se otpornijim u uslovima suše i umerene agrotehnike.
- strani hibridi često daju visoke prinose, ali pod uslovom da imaju dovoljno vlage i đubrenja.
Praksa pokazuje da bi kombinacija hibrida bila najbolji odgovor, jer svaka sezona nosi drugačije izazove. Pritom nemojte da zaboravite činjenicu da se u Srbiji navodnjava svega 30% ratarskih površina što je izuzetno mali procenat.
Da li je cena od 27,20 din/kg visoka ili niska?
Cena kukuruza na ovom nivou od jeste iznad proseka poslednjih godina. Međutim, ako se uzme u obzir da troškovi proizvodnje stalno rastu da prinosi postaju diskutabilni zbog suše a i samo tržište postaje neizvesno, jer je ista situacija u celom regionu, onda jasno vidimo da ova cena nije luksuz, već surova realnost. Za ratare ona znači preživljavanje, a ne profit. Za stočare i prerađivače, međutim, predstavlja udar na troškove. Zbog toga je kucnuo čas da odmah krenete sa razmišljanjem o tome kako da se prilagodite!
Suša i klimatske promene nisu prolazna pojava, već nova realnost. Šta učiniti?
Navodnjavanje i tehnologija
Investicije u sisteme za navodnjavanje postaju prioritet. Bez vode nema stabilnih prinosa. Ne oslanjajte se samo na kukuruz već probajte sa drugim ratsrkim kulturama. Suncokret, uljana repica i sirak sve više dobijaju na značaju. Istovremeno, valjalo bi da se razmisli i o selekciji hibrida koji bolje podnose stres iazazvan sušom. Međutim, to ne sme da bude osnovni oslonac. Kukuruz je ipak živo biće i ma koliko da je tolerantan na sušu ipak nije toliko otporan da da dobar peinos bez kapi kiše.
Kukuruz kao strateška kultura u borbi sa klimom
Cena od 27,20 din/kg možda deluje visoko u poređenju sa ranijim godinama, ali realno odražava stanje na tržištu i probleme sa kojima se poljoprivreda suočava. Kukuruz ostaje strateška kultura Srbije, ali bez ulaganja u agrotehniku, hibride i navodnjavanje, pitanje je koliko dugo će se izdržati.
Znate li da kukuruz šećerac može da donese profit.
