Berba dunje u pravom trenutku i pravilno čuvanje ključni su za očuvanje kvaliteta plodova. Ako se dunja ubere prerano, gubi na kvalitetu i teže se čuva, dok zakašnjela berba povećava rizik od opadanja plodova i pojave truleži. Uz pažljivo branje, pravilnu pripremu i odgovarajuće uslove skladištenja, dunja može da se čuva i do tri meseca.
Dunja spada u osetljivo voće i za proizvodnju a i kasnije za čuvanje. Ne može da se čuva kao jabuka mesecima u hladnjači, pa je zato neophopdno da se što pre transportuje do kupca. Danas se dunja najviše gaji zbog rakije pa su destilerije glavni kupci.
Kada je pravo vreme za berbu dunje?
Dunja se najčešće bere tokom jeseni, uglavnom u oktobru, ali tačan termin zavisi od sorte, vremenskih uslova i područja gajenja.
Zrelost plodova najlakše se prepoznaje po promeni boje pokožice iz zelene u žutu. Zrela dunja je čvrsta, karakterističnog mirisa, a dlačice na površini lakše se uklanjaju. Plodovi bi trebalo da se odvajaju od grane bez velikog napora.
Sa berbom ne treba žuriti, jer nedovoljno zreli plodovi imaju slabiji kvalitet i kraće se čuvaju. S druge strane, ako se predugo čeka, dunje mogu početi da opadaju, a povećava se i rizik od truleži tokom skladištenja.
Kako pravilno obaviti berbu dunje?
Dunju je najbolje brati po suvom vremenu, nakon što se osuši jutarnja rosa. Plodove treba pažljivo odvajati rukom, bez povlačenja i lomljenja grančica koje nose rodne pupoljke za narednu godinu.
Tokom berbe važno je izbegavati udarce, pritiskanje i ispuštanje plodova. Iako dunja deluje čvrsto, mehanička oštećenja mogu kasnije dovesti do pojave truleži.
Odmah nakon branja plodove treba pregledati i razvrstati. Oštećene, napukle i trule dunje odvojite od zdravih, jer mogu ubrzati kvarenje ostalih plodova.
Šta raditi sa dunjom nakon berbe?
Nakon berbe dunju treba skloniti sa direktnog sunca i što pre preneti na hladnije, provetreno mesto. Plodove namenjene dužem čuvanju treba pažljivo pregledati i odabrati samo zdrave, neoštećene primerke.
Za skladištenje se koriste čiste gajbice, a plodove je poželjno rasporediti u jednom sloju ili tako da se međusobno što manje dodiruju i pritiskaju. Ambalaža treba da omogući cirkulaciju vazduha.
Ako je planirano komercijalno skladištenje, zaštita od bolesti mora se sprovoditi u skladu sa stručnim preporukama i dozvoljenim sredstvima, uz poštovanje propisanih karenci. Ne treba samoinicijativno tretirati plodove hemijskim sredstvima nakon berbe.
Na kojoj temperaturi se čuva dunja?
Za duže skladištenje najbolje su hladnjače u kojima se temperatura održava oko 0 °C, uz relativnu vlažnost vazduha od približno 90 do 95 odsto. Takvi uslovi usporavaju gubitak vode i propadanje plodova.
Ako nemate hladnjaču, dunju možete čuvati u hladnom, tamnom i dobro provetrenom podrumu ili drugoj prostoriji sa stabilnom temperaturom. U takvim uslovima rok čuvanja može biti kraći i promenljiv, pa plodove treba redovno pregledati.
Kako prepoznati da se dunja kvari?
Tokom skladištenja povremeno pregledajte plodove. Pojava mekanih delova, tamnih mrlja, plesni ili neprijatnog mirisa može ukazivati na kvarenje.
Plodove koji pokazuju znake truleži odmah odvojite od zdravih. Takođe, proverite da li se u gajbicama zadržava vlaga i da li vazduh može slobodno da cirkuliše.
Najčešći uzroci propadanja su povrede nastale tokom berbe i transporta, neodgovarajuća temperatura, prevelika vlaga na površini plodova i infekcije koje se razvijaju tokom čuvanja.
Koliko dugo dunja može da stoji u skladištu?
Trajanje skladištenja zavisi prvenstveno od temperature i kvaliteta plodova.
- U hladnjači: približno dva do tri meseca, pri temperaturi oko 0 °C i visokoj relativnoj vlažnosti.
- U hladnom, provetrenom podrumu: nekoliko nedelja do više meseci, u zavisnosti od uslova i sorte, ali uz češću kontrolu plodova.
- U toploj prostoriji: dunja brže gubi vlagu i kvalitet, pa nije pogodna za dugotrajno čuvanje.
Ovi rokovi su okvirni, a ne garancija. Plodovi ubrani u optimalnoj zrelosti, bez oštećenja i bolesti, imaju najveće šanse da duže ostanu kvalitetni.
U NASTAVKU o dunji pročitajte i ovo
