PRVI KORAK KA RACIONALIZACIJI KUPOVINE
Po nekim izveštajima, turska statistika kaže da se na dnevnom nivou baci oko 4,2t hrane u servisnom sektoru ( restorani, hoteli, domaćinstva ) i oko 2t pića. Na godišnjem nivou brojke su daleko veće što je bio signal da se uključi alarm i da se proba da se nešto učini kako bi se ove brojke smanjile. Bacanje hrane postao je ozbiljan problem. Turska Vlada je u saradnji sa asocijacijom koja se bavi prometom hrane donela strategiju kojom je usvojeno čak 94 akciona plana na teritoriji cele države na svim nivoima od proizvodnje do preade hrane i na kraju do konzumacije. Veliki broj volontera se uključio, čak je i napravljena maskota GIDAN koji je uzeo učešće u sprovedenoj kampanji.
Šta se konkretno preduzelo za bacanje hrane?
Obavljena su istraživanja u 23 oblasti putem anketa i u akciju je uključeno 2040 osoba svih staronsnih kategorija sa akcentom na proizvođače i potrošče. Posebno su obuhvaćena deca putem digitalne kampanje ali i putem odštampanih rifleta, brošura i animacija a posebno su se u kampanju uključili i bogatiji slojevi stanovništva. Sve u cilju da se što pre spreči bacanje hrane.
Prva faza
Obuhvatala je proizvođače hrane kojima je dat savet da se voće i povrće II klase ne baca. Predloženo je, da se po nižim cenama iznese na tržište ili da se donira kuhinjama koje zbrinjavaju beskućnike. Odštampani su posteri koji su bili zalepljeni u prodavnicama, vozilima javnog gradskog prevoza. U kampanji su influenseri kao posebna grupa mladih, putem digitalnih mreža dali izuzetan doprinos. Snimljen je i video koji je korišćen za obuku farmera, dece i potrošača. Deca su informisana o tome zašto je važno da ne bacaju hranu pa im se skrenula pažnja da povedu računa o tome.
Druga faza
Obuhvatila je obuku , osoblja zaposlenog u restoranima, kafeterijama i kuhinjama. Obavljena je onlajn obuka sa jasnim predlozima šta sve treba da se uradi kao bi se sprečilo bacanje hrane. Tu se prvenstveno akcenat stavio na restorane gde se najviše hrane i baca. Stoga se povelo računa od same nabavke hrane pa do njene pripreme i konzumacije.
Treća faza
Obuhvatila je obuku porodica kako bi se u kućnim uslovima povelo računa prilikom kupovine namirnica. Da se ne kupuje više nego što je potrebno. Da se kupuju manje količine i da se strogo vodi računa o kolilčini pripreme tj da se spreči rasipanje. S tim u vezi , pružene su važne informacije kako bi porodice bile mnogo pažljivije.
Kampanja je trajala godinu dana i već nakon pola godine primećeni su značajni rezultati. Ono što je dalo naročiti doprinos su bila deca koja su posebno ozbiljno shvatila ovu kampanju. Neke institucije su uspele da ostvare i izuzetne uštede prilikom kupovine i nabavke namirnica.
