Nedavno sam na pijaci kupovao orahe. Poznajem prodavca koji ima tezgu sa zrnevljem i pitam ga baš, odakle je orah? Kaže on meni:
” Iz Moldavije, ” i smeje se.
” Ja obično kupujem od onog dečka ” i pokazujem rukom na kojoj je tezgi, ” on obično vikendom dolazi. Navodno je iz Bele Palanke, ali ako je ovaj iz Moldvije, onda je njegov iz Bugrske!?” zaključujem značajno, kao da sam otkrio ne znam šta epohalno.
“Naravno da je iz Bugarske. Mi nemamo domaće orahe!”završava rečenicu moj prodavac, dok mi odmerava kilogram moldavskih oraha.
To vam je ukratko priča sa pijace. I odmah se nameće pitanje: zašto uvozimo orah, kada svuda oko nas, po dvorištima, kako gradskih tako i seoskih kuća pa i između visokih zgrada, stoji bar po jedno stablo koje se samo od sebe širi i rađa? Orah, kod nas raste kao da mu niko ništa ne može, ali ga opet nema dovoljno da bi se prodavao kao domaći.
Zašto uvozimo orah i gde nastaje problem?
Nedovoljno plantaža, mnogo sitnih proizvođača
Suština je jednostavna. Srbija ima mnogo stabala, ali malo ozbiljnih plantaža. Većina oraha potiče iz dvorišta, seoskih okućnica i zapuštenih parcela. To jesu lepa stabla, ali nisu deo organizovane proizvodnje koja može tržištu da isporuči tone i tone jednake, kalibrisane robe.
Jedan od mogućih problema je i taj, što se plantaža oraha sadi za pokoljenja. Vreme kada orah počne da rađa, se dugo čeka, pa se mnogima koji žure da ostvare profit, plantaža oraha ne ispalti. Međutim, tu prave veliku grešku. https://zelenanit.rs/orah-drvo-koje-daje-profit/
Stare sorte i niska produktivnost
Veliki broj stabala je star, rađa povremeno i neujednačeno, a sorte nisu selekcionisane za visoke prinose. Orah se bere „kad se stigne“ i u manjim količinama, pa otkupljivači teško mogu da prikupe dovoljne količine.
Savremene sorte oraha daju stabilan i visok prinos, ali njih kod nas nema dovoljno. Podizanje novih zasada zahteva ulaganje, vreme i znanje, a na ozbiljan rod se čeka nekoliko godina. Zbog toga je malo investitora spremno da uđe u ovaj posao.
Jedna ozbijna plantaža oraha može da donese prihod koji je i do deset puta veći, od recimo prihoda, koji može da donese plantaža jabuke, ukoliko govorimo o istoj površini https://zelenanit.rs/orah-plantaza-profit/
Uvoz je jeftiniji i brži
Moldavija i Bugarska a naročito Turska, imaju velike, savremene plantaže oraha i veoma konkurentne cene. Njihov orah može da se kupi u velikim količinama, odmah i po ceni koja domaćim proizvođačima često nije isplativa. Međutim, ako govorimo o isplativosti, tu se ne bih složio.
Kilogram očišćenih oraha, prodaje se u proseku od 1.000 do 1.300 dinara! Kakvi god da su troškovi na plantaži od, u proseku, jednog hektara, svakako da bi zarada podmirila i njih a ostala bi i ozbiljna dobit. Nego, lakše je da se u startu “baci trnje na put uspeha”i slepo se drži one proizvodnje koja će da donosi bar nekakvu zaradu ili nikakvu. To vam je, što bi rekli ovi moderni psihoterapeuti situacija kada čovek neće da izađe iz svoje “zone komfora”
Kako je moguće da uvozimo nešto što kod nas raste „kao korov“?
Kod oraha nema ozbiljne mreže otkupljivača i prerađivača koji bi se bavili čistom, standardizovanom domaćom robom. Orah se prodaje u manjim količinama, često nepakovan i neselektovan.
Iako je orah jedna od najotpornijih voćnih vrsta, koja uspeva čak i u gradskim sredinama, nije prepoznat kao strateška kultura. Samim tim, nema ni podsticaja, ni programa sadnje, ni planiranog razvoja.
Industrija slatkiša, pekare i konditorski sektor koriste ogromne količine jezgra. Domaća stabla koja rode „kad im se prohte“ ne mogu da opskrbe tržište ni približno koliko je potrebno.
Može li Srbija da postane veliki proizvođač oraha?
Odgovor je, da, može! Potrebna je ozbiljnija organizacija. Naš teren, klima i tradicija idu nam u prilog. Potrebno je više savremenih plantaža, podsticaji proizvođačima i jasna strategija razvoja. Tek tada bismo mogli da prestanemo da se pitamo zašto uvozimo orah i počnemo da ga izvozimo.
I za kraj, orah se ne mora prodavati samo kao očišćeno jezgro. Može da se preradi u ulje, koje usled svojih lekovitih osobina ima visoku cenu.
