Kada stariji ljudi kažu da su nekadašnje jabuke znale da umirišu celu sobu ili da je jedna breskva bila dovoljna da vas zasladi i osveži , mlađe generacije često to doživljavaju kao preterivanje i nostalgiju za nekim prošlim vremenima.

Ipak, iza takvih priča krije se zanimljivo pitanje. Da li zaista jedemo isto voće kao pre trideset godina?

Na prvi pogled odgovor deluje jednostavno. Jabuka je i dalje jabuka, breskva je breskva, a kajsija izgleda isto kao nekada. Međutim, stručnjaci godinama ukazuju na to da se tokom decenija promenilo mnogo više nego što se može videti golim okom.

Voće je danas lepše nego ikada

Dovoljno je prošetati pijacom ili supermarketom. Plodovi su krupni, ujednačeni i privlačni. Breskve izgledaju kao sa reklame, jabuke imaju gotovo savršen oblik, a grozdovi grožđa deluju besprekorno.

To nije slučajno.

Savremena proizvodnja voća poslednjih decenija usmerena je ka sortama koje daju veći prinos, bolje podnose transport i duže ostaju sveže nakon berbe.

Proizvođačima i trgovcima to donosi sigurnost, a kupcima lep proizvod na policama. Međutim, “gorak” ukus u ustima.

Kada se najveća pažnja posveti izgledu i trajnosti, često dolazi do promena i u drugim osobinama ploda. U modernoj selekciji, važna je samo jedna stvar. Savremeni kupac, bira očima. Traži, privlačne, krupne, sjajne plodove jarke boje. Ukus je sekundarna stvar jer se navikao na “neukus” i nema sa čime da uporedi. Mlad je i može da zaključi samo iz priče starijih, pod uslovom da ima strpljenja da ih sasluša, jer mu već na mobilnoj aplikaciji stiže nova reklama za proizvod koji se isporučuje na adresu.

Dakle nema odlaska u kupovinu, nema biranja, mirisanja, pipkanja. Klik na sjajan plod koji za manje od sat vremena stiže na vaš sto.

Šta se dešava sa nutritivnom vrednošću voća

Kada se govori o tome da li je opala nutritivna vrednost voća, odgovor nije potpuno jednostavan.

Voće je i dalje važan izvor vitamina, minerala, vlakana i antioksidanasa. Niko ne može reći da su današnje jabuke ili breskve postale bezvredne. Međutim, brojna istraživanja širom sveta pokazala su da su kod pojedinih kultura tokom vremena zabeležene promene u sadržaju određenih hranljivih materija.

Jedan od razloga je intenzivna selekcija sorti. Biljke su birane prema prinosu, otpornosti i izgledu, dok se manje pažnje posvećivalo koncentraciji hranljivih materija.

Postoji i drugi faktor. Savremene sorte često daju mnogo više plodova nego ranije. Kada biljka proizvodi veće količine voća, hranljive materije raspoređuju se na veći broj plodova, pa njihova koncentracija može biti manja nego kod starih sorti.

Zašto stari ljudi često tvrde da je voće bilo ukusnije?

Jedan deo odgovora krije se upravo u sastavu plodova.

Stare sorte voća često su imale izraženiji odnos šećera, kiselina i aromatičnih jedinjenja. Zbog toga su miris i ukus bili intenzivniji. Mnoge od tih sorti nisu bile pogodne za dug transport niti za višenedeljno stajanje u skladištima, pa su postepeno nestajale iz komercijalne proizvodnje.

Danas se voće često bere pre potpune zrelosti kako bi izdržalo transport i prodaju. To ne znači da nije kvalitetno, ali može uticati na aromu koju potrošači pamte iz detinjstva.

Danas su te osobine zadržale samo naše stare, autohtone sorte voća.

Istina je negde između nostalgije i nauke

Kada stariji tvrde da voće više nije isto kao nekada, nisu potpuno u krivu. Istovremeno, nije tačno ni da je današnje voće izgubilo svaku vrednost.

Promenile su se sorte, način proizvodnje, transport i očekivanja tržišta. Zbog toga su se promenile i neke osobine plodova koje svakodnevno jedemo.

Možda upravo zato mnogi ljudi, kada pronađu staru sortu jabuke, kruške ili breskve, kažu da ih jedan zalogaj vrati nekoliko decenija unazad.

Mnogi su mi postavili pitanja zbog čega se plantažno ne gaje stare sorte jabuke, recimo. Odgovor je jednostavan. Te sorte nemaju obilnu rodnost i daju neujednačene plodove. Ne mogu dugo da stoje da se ne pokvare. Ipak imaju ukus, naspram savremenih sorti koje su rodne, lepe i mogu dugo da stoje u hladnjači.