Zimska nega voćnjaka je osnov za stabilan rod i zdravu vegetaciju u proleće. Iako se mnogima čini da voćnjak tokom zime „spava“, baš tada se obavljaju najvažniji radovi. Kada poslednji list otpadne, počinje period mirovanja, a to je trenutak kada voćari imaju najviše prostora da urade ono što tokom sezone nisu stigli.
Prvi korak je detaljan vizuelni pregled. Svako stablo se posmatra kao celina. Savaki detalj. Krošnja, kora, zemlja oko stabla. Suve grane, ožiljci od sunca, rana oštećenja od štetočina i pukotine od vetra, sve to ulazi u zimsku procenu stanja.
Sakupljanje i uklanjanje opalog lišća i mumificiranih plodova kao i svih suvih i sumnjivih grančica, uklanja i veliki rezervoar zaraze. Sve to treba ukloniti, odneti dalje od voćnjaka i spaliti. Posebno sve mumificirane plodove koji ostaju na granama. Oni su veliki depo i potencijalni izvor zaraze.U njima prezimljavaju gljivične bolesti kao što su čađava krastavost, monilija i pegavost lista. Ako se ostave na zemlji ili granama u proleće ćete imati epidemiju.
Kako pripremiti zemljište tokom zime
Lagano okopavanje i mešanje površinskog sloja služi za razbijanje pokorice i bolje provetravanje korenovog sistema. Time se sprečava zadržavanje suvišne vlage, ali i stvaranje anaerobnih mikro uslova koji slabe koren.
Dodavanje komposta, stajnjaka ili humusa preko površine obezbeđuje postepeno oslobađanje hranljivih materija. Zimske kiše i sneg polako ih prenose u dublje slojeve. Nije potrebno prekopavati duboko jer se struktura zemljišta preko zime stabilizuje sama, naročito ako ima dovoljno organske materije.
Voćnjacima na padinama preporučuje se zimska zaštita od erozije. Tanak sloj malča od slame, pokošene trave ili seckane kore drveća sprečava spiranje hraniva i čuva vlagu oko korenskog sistema. Međutim, malč se ne stavlja tik uz stablo da ne bi privlačio glodare.
Zašto je pregled stabala deo obavezne zimske nege voćnjaka
Kora je najosetljiviji deo stabla tokom zime. Nagle promene temperature, sunčan dan i ledena noć, stvaraju takozvane „mrazne brazgotine“, pukotine koje se formiraju pod dejstvom temperaturnog stresa. Ova oštećenja su idealna mesta za ulazak patogena.
Prilikom pregleda stabala voćar treba da obrati pažnju na:
- sitne vertikalne pukotine,
- tamnija udubljenja na deblu,
- oguljenu koru ili delove koji se ljušte,
- tragove glodara oko osnove stabla,
- stara oštećenja koja nisu zarasla.
- jajna legla gubara ili drugih insekata
Jako je važno na vreme uočiti delove koji bi mogli postati ulazna tačka za infekcije u proleće, jer se u tom periodu bolesti šire znatno agresivnije. Zimska nega voćnjaka podrazumeva premazivanje ranijih povreda voćarskim voskom ili pastama na bazi gline i biljne smole. Takođe, važno je da se sastružu i uklone sva jajna legla.
Uloga zimske nege voćnjaka u prevenciji bolesti
Ako se voćnjak pravilno pripremi tokom zimskog mirovanja, u proleće je potrebno znatno manje hemijskih tretmana. Mnogi patogeni prezimljavaju kao micelija, spore ili larve upravo u ostacima lišća i granama.
Sređivanjem voćnjaka pre snega smanjuje se rizik od:
- monilije,
- prouzrokovača rak-rana,
- pepelnice,
- bakterijskog raka,
- gljivičnih infekcija kore,
- štetočina koje prezimljavaju u pukotinama.
Dobra zimska nega znači da voćnjak ulazi u proleće rasterećen. Kada biljni sokovi krenu da se dižu, biljka treba da troši energiju na listanje i formiranje pupoljaka, a ne na borbu protiv bolesti i štetočina.
Kada i kako započeti zimsko planiranje u voćnjaku
Planiranje je sastavni deo zimske nege voćnjaka. Posmatraj šta je dobro rodilo, gde je rod izostao, koja stabla su imala slabije formirane pupoljke i gde se primetila problematična vegetacija.
Dobra praksa je voditi zimski dnevnik voćnjaka sa beleškama o:
- stanju svakog stabla,
- potrebnim intervencijama,
- planu rezidbe,
- planu zimske zaštite,
- vrsti đubrenja,
- eventualnim zamenama starih stabala.
Ovako organizovan pristup daje voćaru jasnu sliku, a proleće dočekuje spremno.
A, kada krene vegetacija, korovi su prvi koji se jave kao problem.
