Kada stigne prvi ozbiljniji mraz, sve poprima drugačiji tempo. Zemlja se stegne, nastupe niske temperature a gladne divlje životinje krenu da traže hranu. Ovo može da bude opasno za mlad voćnjak. Kora mladih stabala je mekana i lako dostupna, naročito za zečeve i srne koje u odsustvu prirodne hrane spas vide u kori. Ako zima potraje i postane oštra, u potragu se umešaju i divlje svinje, pa nema šta da se čeka. Nastaje period kada treba da se reaguje.

Kako razlikovati tragove i zašto je to važno

Pravovremeno prepoznavanje načina na koji životinje nanose štetu često je pola posla. Zec „radi“ sitno. Otkida koru poprečno, ostavljajući glatke tragove, dok srna radi više uspravnim zagrizima i ostavlja hrapavija, nepravilna oštećenja.

Fizičke prepreke kao najpouzdanije rešenje

Najefikasnije rešenje je čvrsta ograda. Žičana mreža oko voćnjaka, dobro zakopana i odgovarajuće visoka. Naravno, investicija nije mala, ali kad se radi o većim zasadima ili vrednim sadnicama, to je opcija koja se vraća. Važno je da ograda bude urađena tako da i mali uljezi tipa zečevi, voluharice i drugi ne mogu da iskopaju prolaz ispod. Va]no je i da visina bude tolika da onemogući preskakanje veće divljači. Za pojedina stabla, pak, dovoljni su omotači. Karton, slama, kukuruzovina ili fina plastična mreža koju životinje ne mogu da pregrizu. Ta su rešenja jednostavna, pristupačna i efikasna ako se primene pažljivo.

Još jedna taktika koju praktikuju lovci i lokalni čuvari prirode jeste organizovanje hranilišta na udaljenim punktovima. Cilj je isti. Da se nahrane životinje tamo gde ne prave štetu. Reč je o diplomatskom rešenju koje, kad se radi promišljeno, može smanjiti pritisak na zasad bez nasilnih intervencija.

Repelenti i hemijska sredstva kao pomoć u kritičnim godinama

Postoje i hemijska sredstva koja deluju kao prirodni repelenti. Oni odbijaju neugodne goste mirisom ili ukusom. Ne koriste se uvek i ne smeju da budu jedino rešenje. Međutim, u godinama sa pojačanom populacijom divljači mogu biti koristan alat u kombinaciji sa fizičkim i prirodnim merama.

Ovde je važno, da svaka mera, treba da bude usmerena ka odbijanju ili odvlačenju, a ne ka eliminaciji. Zato planiraj preventivno, radi u saradnji sa lokalnim lovačkim društvima i komšijama. Zajedničkim naporom štete se smanjuju, a životne zajednice ostaju netaknute.

Evo kako da pripremite voćnjka za zimu