Dok se o zagađenom vazduhu uglavnom govori kroz zdravstvene probleme, maglu nad gradovima i crvene alarme na aplikacijama, nova istraživanja skreću pažnju na nešto što se ređe pominje. Uticaj zagađenja na ukus hrane. Pokazalo se da vazduh koji udišemo ne utiče samo na pluća, već i na povrće koje svakodnevno jedemo, posebno ono gajeno u urbanim i prigradskim područjima.
Zagađenje, očigledno, ne ostaje napolju. Ono ulazi u proizvodnju hrane i menja je iznutra.
Povrće pamti sredinu u kojoj raste
Rezultati istraživanja sprovedenih u različitim uslovima pokazali su jasne razlike u kvalitetu povrća u zavisnosti od okruženja. Povrće gajeno u područjima sa većim prisustvom štetnih čestica imalo je drugačiji odnos šećera i kiselina, slabiju aromu i izraženiju gorčinu. I ne samo to. Ono je imalo i velike količine teških metala kao što su:olovo, cink, kadmijum i drugi.
Biljke reaguju na sve što ih okružuje. Vazduh, iako nevidljiv, postaje jedan od faktora koji utiču na krajnji ukus plodova.
Plastenici nisu zatvoren svet bez spoljnog uticaja
Posebna pažnja posvećena je plasteničkoj proizvodnji, za koju se dugo verovalo da je u velikoj meri zaštićena od spoljašnjih uticaja. Ispostavilo se da plastenici nisu hermetički zatvoreni sistemi. Ventilacija, neophodna za rast biljaka, istovremeno omogućava ulazak zagađujućih materija iz spoljašnje sredine. Plastenik štiti biljku od grada i mraza, ali ne i od lošeg vazduha.
Ukus kao signal kvaliteta
Promena ukusa, često ukazuje na promene u hemijskom sastavu povrća i može biti povezana sa smanjenjem nutritivne vrednosti. Povrće koje izgubi aromu obično gubi i deo onoga što ga čini vrednim u ishrani. Zagađen vazduh tako postaje nevidljiv sastojak hrane, o kome se retko govori, ali koji sve češće ostavlja trag.
Šta ovo znači za proizvođače povrća
Za proizvođače, naročito one koji se bave intenzivnom plasteničkom proizvodnjom, ovi nalazi nose jasnu poruku. Lokacija proizvodnje, kvalitet vazduha i blizina saobraćajnica ili industrijskih zona direktno utiču na kvalitet finalnog proizvoda.
Do sada se vodilo računa o zemljištu, vodi i sorti. Sada se sve više nameće pitanje. Kakav vazduh biljka udiše. U našoj zemlji najugroženija područja za proizvodnju povrća su u okolini gradova koji svakokdnevno imaju problem sa zagađenim vazduhom. Beograd, Pančevo, Smederevo, Obrenovac.
Da li potrošači mogu da osete razliku
Većina potrošača možda neće znati da objasni razlog, ali razliku često prepoznaje. Povrće koje izgleda savršeno, a nema miris ni pun ukus, postaje sve češća pojava. I to se više ne može pripisivati samo sortama ili tehnologiji gajenja.
Pitanje koje ostaje otvoreno
Ova istraživanja ne nude brza rešenja, ali postavljaju važno pitanje: ako zagađen vazduh menja ukus povrća, šta još menja, a da to još nismo primetili? Granica između kvaliteta životne sredine i kvaliteta hrane postaje sve tanja, a posledice se polako sele. Iz vazduha pravo na tanjir.
Da li ste znali da postoje biljke koje su odlični prečišćivači vazduha.
