Savremeni pristupi gajenju voća, omogućavaju da i na skromnoj parceli nastane funkcionalan i rodni voćnjak. Uslov je, da se izbor vrsta prilagodi prostoru i nivou iskustva. Početnici često greše jer biraju biljke koje zahtevaju složenu rezidbu, stalnu zaštitu ili mnogo prostora za razvoj krošnje. Tada entuzijazam brzo splasne. Mnogo bolji pristup jeste izbor voćnih vrsta, koje prirodno imaju skroman rast, ranije stupaju u rod i ne traže komplikovanu negu. Međutim, najvažnije je pre početka sadnje da se uradi analiza zemljišta.
Pravilna priprema zemljišta u voćartsvu je prvi korak ka uspehu https://zelenanit.rs/pravilna-priprema-zemljista-u-vocarstvu/
Prava sorta smanjuje rizik od grešaka
Na malim parcelama prednost imaju vrste koje ne zahtevaju složene zahvate. Breskva i trešnja, kada se posade na sunčanom mestu i u propusnom zemljištu, često uspevaju bez posebne filozofije oko gajenja. Smokva je posebno zahvalna jer podnosi sušu i retko oboleva.
Jagode brzo rađaju i uspevaju i u gredicama ili žardinjerama. Borovnice su višegodišnje, vole kiselo zemljište i ne zahtevaju puno prostora. Sadnja uz potporne stubove omogućava vertikalni rast. Rezidba je jednostavna, rodnost dolazi već druge godine.
Takve voćne vrste praštaju početničke greške i omogućavaju učenje kroz praksu, što je važnije od teorijskog znanja. Jedina koja ne prašta je kajsija, jer je posebnoosetljiva na mrazeve i to pozne prolećne ako procveta. Zato vodite računa o tome i prethodno se raspitajte o klimatskim uslovima. Rešenje je da ako baš hoćete kajsiju, onda birate kasnije sorte koje mogu biti tolerantnije na prolećne mrazeve.
Pročitajte o kajsiji sve što treba da znate, posebno ako ste početnik https://zelenanit.rs/kajsija-sadnja-zemljiste-nega/
Stabilan rod važniji je od eksperimenata
Početnička greška je sadnja retkih ili zahtevnih vrsta koje deluju atraktivno, ali traže preciznu negu. Mnogo je pametnije početi sa provereno otpornim voćem poput šljive ili ribizle, koje se prilagođava različitim uslovima i redovno rađa. Kada se stekne iskustvo i sigurnost, tek tada ima smisla uvoditi osetljivije sorte. Mali voćnjak treba da bude izvor zadovoljstva a ne tuge.
Nećete pogrešiti ako se odlučite za orah, ali imajte na umu da počinje da rađa tek nakon mimimum pet godina.
Mali prostor može davati iznenađujuće velike rezultate
Dobro isplanirana sadnja na ograničenoj površini često daje bolji efekat nego veliki zasad bez strategije. Kada se kombinuju vrste koje sazrevaju u različito vreme, na primer jagode u proleće, kajsije početkom leta i smokve krajem sezone, dobija se kontinuitet svežeg voća tokom većeg dela godine. Upravo ta pametna selekcija pretvara mali komad zemlje u produktivan i održiv voćni kutak koji i početniku daje osećaj pravog proizvođača.
Ovo je namenjeno pre svega hobistima i vikendašima, koji sav višak voća mogu da prerade ili prodaju.
U nastavku pročitajte i ovo
