Car prob i prva loza na balkanu. Priča o rimskom korenu srpskog vinogradarstva
Davne 232. godine, car Prob se vraća u svoju domovinu i na obroncima Fruške Gore, zasniva prve vinograde na Balkanu. Ta iskonska loza proširila je svoje korene po celoj Srbiji, postavši simbol ne samo tradicije, već i prestiža, rituala i jedinstvenog duha naših prostora. Na tlu koje slavi vinogradarstvo kroz vekove, loza nije tek biljka – ona je veza sa svetom starih verovanja, kultova i praznovanja.
Loza se ponaša kao razmaženo derište, ali će biti odličan đak ako joj posvetite pažnju
Vinova loza ima jednostavan, ali ključan zahtev – klima koja dozvoljava godišnju temperaturu između 9 i 21 °C. Na tom opsegu, loza cveta, dok je u hladnijim uslovima ranjiva. Smrtonosne zime i prolećni mrazevi umeju da ugroze naše vinograde, ali i tu vinogradari pronalaze način da sačuvaju dragocene mladice i plodove. Srpske sorte, selektovane za kontinentalnu klimu, prkose surovoj prirodi, ali sunčani sati i stabilnost klime ostaju na prvom mestu – minimum od 1200 do 2000 sati sunčevog sjaja predstavlja ključ za raskošne zasade i jedinstvene arome.
Sunčane padine i plodno zemljište
Izbor zemljišta nije samo agronomsko pitanje, već filozofija. Idealni vinogradi na južnim padinama dobijaju punu snagu sunčevih zraka, dok zemljište, bogato šljunkom i kamenom, omogućava lozi da iz dubina crpi minerale i zadrži vlagu. Tlo Balkana pruža vinovoj lozi optimalne uslove, a naši vinogradari tajnu kvaliteta kriju u izboru lokacije gde sunce i kamen postaju saveznici u borbi za vrhunski ukus.
Loza podnosi sušu ali je voda neophodna
Vinova loza je biljka koja preživljava i u sušnim uslovima zahvaljujući svom dugom korenu koji dospeva duboko u zemlju. No, čak ni ona nije otporna na dugotrajnu sušu, koja može oslabiti kvalitet grožđa. Navodnjavanje je deo savremenog pristupa vinogradarstvu, ali loza u našim vinogradima opstaje i bez njega. Međutim, snaga vode postaje njen najjači saveznik.
Ima li šanse da osvojimo svet?
Srpska vina sve češće privlače pažnju svetske javnosti, ali pravi potencijal još uvek čeka da bude otkriven. Dok Italija, Španija i Francuska drže vrh svetske vinske scene, zemlje poput Kine i Rusije ubrzano ulažu u ovu industriju. Kod nas je došlo vreme kada bi trebalo da iskoristimo naše prednosti a to su odlični klimatski uslovi i plodno zemljište, kako bismo postali novi igrači u svetskoj eliti vinara. Raduje a ujedno i druge ohrabruje činjnica da polako postajemo sve više poznati kao zemlja koja može da ponudi kvalitetna vina. S tim u vezi, uočen je trend rasta novih vinograda i sve veći razvoj tzv. vinskog turizma. Srbije s emože pohvaliti vinarijama koje uspešno posluju decenijama. Međutim, strano tržište pa i domaće traže količine koje moraju biti stalne za svaku godinu. Dakle osnovne zakonitosti su: kvalitet, kontinuitet i količina!
Ako Srbija bude ulagala u razvoj vinogradarstva, uz stabilne količine i kvalitet, ima sve šanse da uđe u rang sa najvećima. Vinova loza je ovde više od poljoprivredne proizvodnje; ona je deo naše kulture, tradicije i snova o svetskom prestižu.
