Već duže vreme stočari su u velikoj muci. Dok se priroda još koleba između zime i proleća, na farmama se već donose odluke koje će odrediti kakva će biti proizvodnja u celoj 2026. godini. Upravo sada se postavljaju temelji za tov junadi i svinja, planira nabavka hrane, pravi računica i procenjuje rizik. A rizika je više nego ikada.
Stočni fond Srbije već godinama klizi nizbrdo. Broj grla se smanjuje, proizvođači odustaju, a oni koji ostaju bore se sa skupim inputima, neizvesnim tržištem i sve češćim uvozom sirovog mesa gde se domaći proizvođač gura po strani. Ipak, februar je trenutak kada se još može povući prava linija i preokrenuti tok barem na nivou pojedinačnih gazdinstava.
Stočni fond Srbije između statistike i stvarnosti na terenu
Zvanični podaci govore o padu broja goveda i svinja, ali prava slika vidi se tek kada se obiđu sela. Prazni objekti, zatvoreni tovilišta i smanjena matična stada postali su gotovo uobičajen prizor. Mnogi proizvođači su tokom prethodnih godina radili bez jasne računice, oslanjajući se na nadu da će cena na kraju „izaći“. U velikom broju slučajeva – nije izašla.
Problem nije samo u cenama mesa. Stočni fond Srbije trpi pritisak sa svih strana. Stočna hrana je skuplja, energenti su nestabilni, radne snage je sve manje, a tržište je nepredvidivo. U takvim okolnostima, improvizacija postaje luksuz koji se više ne može priuštiti.
Februar je zato mesec kada se mora stati, pogledati brojke i doneti odluke hladne glave. Koliko grla, kojim tempom, sa kakvom hranom i za koje tržište.
Februar kao prelomna tačka za tov junadi i svinja
Upravo sada se definiše struktura tova za celu godinu. Izbor teladi ili prasadi, procena dostupnosti kukuruza i proteinskih komponenti.
Kod junadi se već u februaru vidi da li će tov biti organizovan planski ili stihijski. Ko sada obezbedi kvalitetnu telad i stabilan izvor hrane, ima šansu da uđe u leto sa formiranim turnusom i jasnom projekcijom troškova. Ko čeka april i maj, uglavnom plaća skuplje i ulazi u tov bez ozbiljne rezerve.
Slično je i kod svinja. Nabavka prasadi u ovom periodu često znači povoljniju cenu i bolju kontrolu zdravstvenog statusa. Kasniji ulazak u proizvodnju nosi veći rizik, posebno u godini u kojoj se očekuju oscilacije na tržištu mesa.
Stočni fond Srbije ne propada preko noći, ali se obnavlja upravo kroz ovakve odluke, donete sada, dok još ima prostora za manevrisanje.
Hrana kao najveća stavka
Više od polovine ukupnih troškova u stočarstvu otpada na ishranu. Zato je februar idealan trenutak za realnu procenu zaliha i potreba. Gazdinstva koja su na jesen obezbedila kukuruz, seno i silažu danas su u velikoj prednosti. Ostali se suočavaju sa tržišnim cenama koje mogu ozbiljno da poremete planove.
Pametno planiranje obroka, racionalno korišćenje koncentrata i prilagođavanje ishrane kategoriji grla postali su nužnost. Svaki procenat lošije konverzije hrane direktno udara na zaradu.
Upravo ovde mnogi gube bitku, jer ulaze u tov bez preciznog proračuna, nadajući se da će se razlika „pokriti“ na kraju. U realnosti, takav pristup dodatno slabi stočni fond Srbije i tera proizvođače da odustaju.
Tržište mesa u 2026: između očekivanja i opreza
Prognoze za 2026. godinu govore o mogućim pomeranjima cena, ali niko sa sigurnošću ne može da garantuje stabilno tržište. Potražnja postoji, ali konkurencija iz uvoza je stalna, a domaća proizvodnja rascepkana.
Oni koji u februaru postave jasnu strategiju – da li rade za lokalne klanice, direktnu prodaju ili ugovornu proizvodnju – imaće prednost. Neizvesnost je velika, ali još je veći rizik ući u sezonu bez plana.
Stočni fond Srbije neće se oporaviti sam od sebe. Njegova sudbina zavisi od hiljada pojedinačnih odluka koje se donose upravo sada, dok se još sabiraju računi i crtaju prve projekcije.
Ostajemo u stočartstvu. Pročitajte i ovo. Kako je prevaren proizvođač oko matičenja
