Sneg u voćnjaku se često doživljava kao neprijatelj. Međutim, njegova pojava je znatno složenija a i korisna. Kada padne u pravilnoj količini, deluje kao prirodna izolacija. Sloj suvog, rastresitog snega čuva koren od dubokog smrzavanja i sprečava nagle temperaturne oscilacije u zemljištu. U takvim uslovima mikroorganizmi u zemljištu ostaju aktivni i nastavljaju da razgrađuju organsku materiju, što je korisno za biljke.
S druge strane, previše snega ili pogrešan tip snega, mokar i težak, stvara rizik od lomljenja grana. Zato je važno razlikovati situacije kada sneg pomaže od onih kada pravi štetu.
Kako pravilno uklanjati sneg sa stabala
Voćnjak pod snegom izgleda idilično. Međutim, težak sneg savija i opterećuje grane do tačke pucanja. U situacijama kada se stvori debeli, mokri sloj snega, stablo treba rasteretiti. Međutim, taj posao se mora obaviti pažljivo kako se ne bi izazvala dodatna oštećenja.
Najbolji način je lagano podizanje grane odozdo, bez udaraca ili naglih pokreta. Ako se koristi štap, on mora biti obložen mekanom tkaninom da se ne ošteti kora. Na temperaturama ispod nule kora je krta i reaguje neelastično, pa i najmanji udarac može otvoriti površinske rane.
Kod mladih stabala, naročito onih sa uspravnim granama, sneg se zadržava više i potrebno je češće kontrolisati situaciju. Stara, razgranata stabla bolje podnose opterećenje, mada i kod njih postoji rizik ako je grana ranije bila oštećena ili kompromitovana bolešću.
Kako sneg utiče na vlagu i zemljište u voćnjaku
Kada se polako topi, sneg je najbolji mogući izvor vlage. On postepeno natapa zemljište i omogućava vodi da prodre dublje u zonu korena. Ovo je važno naročito u sušnim zimama kada padavine izostaju. Za razliku od kiše, sneg se topi u fazama, ne pravi bujice i ne nosi hranljive materije.
Sneg takođe deluje kao pokrivač koji štiti mikroorganizme u zemljištu. Bakterije i gljivice koje razgrađuju organsku materiju ostaju aktivnije pod snežnim pokrivačem nego na golom, izloženom zemljištu koje se tokom noći smrzava do dubine od nekoliko centimetara.
Međutim, treba obratiti pažnju na zemljišta koja su sklona zadržavanju vode. U takvim uslovima, pretapanje snega može stvoriti suvišnu vlagu oko korenovog sistema, što voćkama ne prija. Zato se preporučuje pregled drenažnih kanala i uređenih prolaza pre zime.
Rizici snega za mlade sadnice u voćnjaku
Mlade sadnice u prvim godinama života najosetljivije su na težak sneg i niske temperature. Njihove grane nisu još uvek formirane i elastične, pa one pod težinom snega mogu da se saviju ili slome.
Da bi se mlade sadnice zaštitile, preporučuje se:
- postavljanje tankih kolaca koji podupiru glavnu granu
- lagano uklanjanje snega posle svake obilne padavine
- upotreba zaštitnih spirala i mreža protiv glodara
- izbegavanje malča direktno uz stablo
Bez ovih mera rizik od mehaničkih oštećenja značajno raste, a oštećena sadnica kasnije zaostaje u rastu i ulazi slabije u sezonu.
Pravilno ponašanje u voćnjaku tokom snežnog perioda
Važno je znati kako se kretati po voćnjaku kada je tlo prekriveno snegom. Hodanje po zoni korenovog sistema može zbijati sneg i zemljište, što ugrožava provetravanje i dovodi do prezasićenja vodom. Najbolje je kretati se označenim stazama i izbegavati gaženje oko osetljivih stabala.
Takođe, važno je:
- proveravati ograde i zaštitu od divljači
- obilaziti voćnjak posle svake veće padavine
- voditi evidenciju o stanju grana, kore i zemljišta
Zimska zaštita voćnjaka je skup malih, ali presudnih aktivnosti koje se čine jednostavne, ali pravi voćari znaju da su upravo one često razlika između stabilne i problematične sezone.
I da otklonim predrasude vezane za krečenje stabala kod voća.
