Na površini od jednog do dva hektara zarada je moguća, ali samo uz drugačiju strategiju od klasične ratarske proizvodnje.

Premda su male površine zemljišta bolje za voćarsku ili povrtarsku proizvodnju, nije nemoguće da posluže i za ratarstvo. Međutim, imaj u vidu da ratarska proizvodnja za male površine od dva hektara, može da bude samo dopuna postojećim prihodima. Ako ste vlasnik samo jedne ii dve manje parcele, tada od ratarenja nema vajde. Jeftinije i bolje da je date u zakup. Takođe, sve zavisi i od toga da li je parcela ravna ii pod nagibom, da li je u komadu ili deset ari ovde, pola hektara onde…tada bolje da se maneš tog posla, ako misliš na ratrstvo. Evo nekih ideja i možda realnih saveta za ostvarenje dobiti sa manje parcele. U nekim neformalnim razgovorima, sam često dobijao baš ovakva pitanja, pa da i odgovorim.

Zašto standardne ratarske kulture nisu isplative za male površine?

Pšenica, kukuruz i ječam donose stabilan prinos, ali nisku zaradu po hektaru. Na primer, prinos pšenice od 6 tona uz cenu od oko 22 din/kg daje približno 132.000 dinara prihoda. Troškovi setve, đubriva, zaštite i obrade često prelaze 90.000 dinara. Neto dobit ostaje mala i nedovoljna da bi dva hektara bila osnovni izvor prihoda.

Problem nije u prinosu nego u ceni. Masovne kulture imaju nisku tržišnu vrednost jer ih proizvode veliki sistemi sa hiljadama hektara. Mali proizvođač tu ne može biti konkurentan.

Koje kulture imaju najbolju računicu?

Na malim parcelama isplative su kulture visoke vrednosti po kilogramu. Najbolji primer je beli luk. Prosečan prinos oko 5 tona po hektaru uz cenu od približno 300 din/kg donosi oko 1.500.000 dinara prihoda. Troškovi proizvodnje, uključujući sadni materijal i rad, kreću se oko 600.000 dinara. Potencijalna dobit prelazi 800.000 dinara po hektaru.

Sličan princip važi za industrijsku papriku, začinsko bilje i specijalizovane uljarice. Njihova prednost je visoka otkupna cena i ugovorena proizvodnja. Soja ili suncokret mogu biti solidan izbor samo ako proizvođač ima sopstvenu mehanizaciju. U suprotnom troškovi usluga pojedu zaradu.

Realna kalkulacija po hektaru

Model male površine mora se zasnivati na intenzivnoj proizvodnji. Kada se sabere prihod i oduzmu troškovi, razlika između kultura je ogromna. Kukuruz sa prinosom od 8 tona i cenom 20 din/kg donosi oko 160.000 dinara prihoda, dok troškovi proizvodnje prelaze 110.000. Nasuprot tome, beli luk ili slične kulture mogu doneti višestruko veću zaradu na istoj površini.

Drugim rečima, izbor kulture određuje profit, ne veličina njive.

Uslovi da mali posed bude profitabilan

Navodnjavanje je presudno. Bez vode nema sigurnog prinosa, a mali proizvođač nema luksuz loše godine. Direktna prodaja je drugi važan faktor. Prodaja krajnjim kupcima, pijacama ili restoranima može povećati cenu i do 40 procenata u odnosu na otkup.

Rotacija useva je obavezna. Intenzivne kulture ne mogu se gajiti svake godine na istoj parceli, pa je potrebno kombinovati ih sa žitaricama radi očuvanja plodnosti zemljišta.

Najrealnija strategija za 1–2 hektara

Najisplativiji model je kombinacija jedne visoko profitabilne kulture i jedne standardne ratarske kulture radi plodoreda. Tako se smanjuje rizik, održava zemljište i obezbeđuje stabilan prihod. Proizvođači koji na malim parcelama ostvaruju zaradu gotovo uvek imaju unapred ugovoren plasman i jasno planiranu proizvodnju.

Mala površina ne znači malu zaradu. Ona samo ne oprašta pogrešan izbor.