Nastavljam sa agropričama iz Južne Amerike. Posetio sam gazdinstvo koje u posedu ima preko milion hektara zemljišta. Gaje ratarske kulture na zemljištu koje nije prve klase. S toga je planirano, da se uradi potpuna rotacija useva na gotovo 100% površine. Strategija uključuje setvu pokrovnih useva i kukuruza ali i GMO soje.
Zbog regeneracije zemljišta, odluka je da se deo površina izdvoji za pokrovne useve. To znači da se svesno odriču od dela prihoda od kukuruza. Ta odluka je doneta zbog dugoročnih efekata na zemljište i stabilnost proizvodnje. Iako je u početku postojala dilema između prihoda i regeneracije zemljišta.
GMO soja i izazovi klimatskih promena
U setvi GMO useva, soja izbija u prvi plan kao kultura čiji prinos, zavisi od stabilnih uslova. Klimatske promene koje su zavladale i u ovom delu sveta, donele su sve veće izazove. I proizvođaći Brazila su se suočili sa nepredvidivim rasporedom padavina, i jakim pljuskovima u kratkom periodu i sušnim intervalima kasnije tokom sezone. Sve to dovelo je do povećanja troškova proizvodnje.
Visoki troškovi proizvodnje, posebno u segmentu semena, đubriva i zaštite bilja, dodatno komplikuju odluku o intenzivnoj proizvodnji kukuruza i soje u nepovoljnim uslovima. Zato se sve više oslanja na sistem u kojem zemljište mora da „radi“ i čuva resurse za naredne sezone a seme koje se koristi je GMO. Evo, kako oni razmišljaju.
U brazilu je 50% proizvodnje soje GMO a kukuruza oko 30%
Pokrovni usevi kao zaštita zemljišta i vlage
Na različitim parcelama uočavaju se velike razlike u strukturi zemljišta, od težih zemljišta do onih sa visokim procentom peska. U takvim uslovima, tokom leta zemljište bez pokrivača ostaje potpuno izloženo degradaciji.
Zato pokrovni usevi imaju ključnu ulogu ne samo u ishrani zemljišta, već i u njegovoj fizičkoj zaštiti tokom cele godine. Oni pomažu u očuvanju azota, poboljšavaju dostupnost fosfora i stvaraju uslove za stabilniji početak rasta GMO soja nakon setve.
Posebno je važan efekat u upravljanju vodom. Pošto sistem navodnjavanja postoji samo na malom delu površina, svaki mililitar kiše, mora da se zadrži u zemljištu. Pokriveno zemljište smanjuje isparavanje i omogućava da voda ostane dostupna biljkama i kada padavine prestanu.
Organska materija i ugljenik kao osnova plodnosti
Zemljište na farmi koju smo posetili ima svega oko 1,1% organske materije, što ukazuje na potrebu za dugoročnim poboljšanjem. Za razliku od veoma plodnih regiona sa visokim sadržajem organskog ugljenika, ovde je cilj postepeno povećanje kroz svaku sezonu.
Slamu i biljne ostatke preuzimaju prirodni procesi razgradnje, u kojima važnu ulogu imaju mikroorganizmi i kišne gliste koje ih pretvaraju u humus. Na taj način se povećava sadržaj ugljenika u zemljištu i poboljšava njegova struktura.
Uključivanje u projekte vezane za ugljenik nema samo finansijski aspekt, već i agronomski. Veći sadržaj ugljenika znači bolju biološku aktivnost, zdravije biljke i stabilniju proizvodnju.
Emisije štetnih gasova, ugljendioksid i merenje proizvodnje
Savremena proizvodnja se sve više posmatra kroz prizmu emisije CO2. Svaka operacija u polju, od obrade zemljišta do žetve, generiše emisije gasova, pa se danas prati kompletan proizvodni ciklus.
Na ovoj farmi, rezultati merenja pokazuju značajno smanjenje emisija u odnosu na proseke. Ovo se ne postiže samo optimizacijom inputa, već i brigom o zemljištu i načinu upravljanja proizvodnjom.
U kontekstu proizvodnje soje i drugih strnina, ovo postaje važan deo održivosti i konkurentnosti na međunarodnom tržištu, gde se sve više vrednuje ekološki učinak proizvodnje.
Precizna poljoprivreda i tehnologija u službi GMO soje
Savremena proizvodnja sve više se oslanja na satelitske snimke, analizu terena i veštačku inteligenciju kako bi se svaka parcela posmatrala kao zaseban sistem. Umesto uniformnog tretiranja cele površine, zemljište se deli na zone prema stvarnim potrebama.
Na osnovu mapa koje prikazuju razlike u vegetaciji i rizicima, kao što su napadi nematoda recimo, primena pesticida se usmerava samo tamo gde je neophodno. Na taj način je u pojedinim slučajevima potrošnja sredstava smanjena za gotovo 50%, uz istovremeno očuvanje prinosa.
Ovakav pristup postaje standard u modernoj proizvodnji, gde se preciznost sve više stavlja ispred količine i gde se smanjuje upotreba hemijskih sredstava. Ovo je i bio odgovor na moje pitanje, da koliko vidim uopšte nemaju problem sa GMO proizvodnjom. Odgovor je bio jasan.
“Ili ćemo da koristimo hemiju i trujemmo životnu sredinu ili ćemo je koristiti daleko manje ako sejemo GMO!?
Tačno je da se GMO seme u Brazilu koristi bez predrasuda, međutim ima farmi koje rade suprotno a jednako vode računa o zaštiti životne sredine https://zelenanit.rs/bioloska-basta/
Budućnost farmi zasnovana na zoniranju i preciznoj primeni
Sledeći korak u razvoju sistema jeste dalja podela parcela na manje zone kako bi se svaka tretirala individualno, u skladu sa stvarnim stanjem zemljišta i useva.
Takav model proizvodnje omogućava racionalniju upotrebu resursa, bolju kontrolu troškova i dugoročno stabilniji sistem proizvodnje GMO soja, gde se tehnologija i agronomija spajaju u jedinstven pristup modernoj poljoprivredi.
Ostajem u sferi regenrativne poljoprivrede, pa skrećem pažnju na još jedan tekst
