Nekada je proizvodnja višnje u Srbiji bila prilika koju su prepoznavali samo najuporniji i najdalekovidiji. Oni koji su tada sadili, i prodavali višnju, danas bi rekli da su živeli neko drugo vreme. Višnja je rađala obilno, kvalitet ploda bio je na visokom nivou. Berba uz pomoć tresača nije predstavljala problem, a zaštita se svodila na osnovne mere protiv rupičavosti lista i ponekog štetnog insekta. Kada bi došlo vreme otkupa, interesovanje je bilo veliko, cena stabilna, a proizvođač zadovoljan. U međuvremenu se puno toga promenilo.
Proizvodnja višnje između prošlosti i sadašnjosti
Danas, proizvodnja višnje više ne izgleda kao siguran posao. Poslednjih nekoliko godina situacija se značajno promenila, naročito nakon uvođenja novih pravila o otkupu i uslovima koje otkupljivači moraju da ispune. Na papiru, sve deluje uređeno i po uzoru na razvijene sisteme, ali u praksi posledice najviše osećaju proizvođači.
Cena višnje za preradu se spustila, dok se za prvu klasu još uvek ne zna po koliko će se prodavati. Pitanje koje visi u vazduhu jeste da li su cena poslenjih godina realne ili rezultat dogovora malog broja otkupljivača koji dominiraju tržištem. Kada se pogleda krajnji proizvod, poput soka od višnje koji se prodaje po višestruko većoj ceni, sumnje postaju još izraženije.
Ko zapravo zarađuje na višnji
U procesu prerade, višnja često nije dominantan sastojak u meri u kojoj bi potrošač očekivao. Dodaju se voda, drugi voćni sokovi, šećer i razni dodaci, pa se postavlja logično pitanje koliko sirovine zaista završi u finalnom proizvodu. Sa druge strane, prerađivači imaju svoje troškove. Radnu snagu, ambalažu, energente i zakonske obaveze koje podrazumevaju ozbiljnu infrastrukturu.
Ne smeju se zaboraviti i bolesti, kokje su redovna pojava u proizvodnji https://zelenanit.rs/rupicavost-lista-bolest/
Hladnjače danas funkcionišu kao mali industrijski pogoni, sa zaposlenima različitih profila, od inženjera do komercijalista. Troškovi poslovanja nisu zanemarljivi, ali se čini da se teret neravnomerno raspoređuje, najviše na štetu proizvođača.
Proizvodnja višnje i tržište bez sigurnosti
Nekada su veliki kupci, poput ruskog tržišta, davali sigurnost plasmanu. Danas se saradnja odvija direktno sa hladnjačama, a proizvođači su ostavljeni bez ozbiljnog uticaja na cenu. Izbor je sveden na minimum. Prodati po ponuđenoj ceni ili ostaviti plod da propadne. U takvim okolnostima, većina bira prvu opciju, jer je bacanje roda poslednje što neko može sebi da priušti.
Gde je srpski proizvođač u celoj priči
Dok se Srbija trudi da uspostavi standarde slične onima u razvijenim evropskim zemljama, realnost na terenu pokazuje da taj proces nije jednostavan. U uređenim sistemima, poljoprivrednik ima stabilnu poziciju i jasna pravila igre. Kod nas se pravila menjaju brže nego što proizvođači mogu da im se prilagode.
Proizvodnja višnje tako postaje simbol šireg problema u poljoprivredi. Sa jedne strane stoji potreba za modernizacijom i usklađivanjem sa standardima, a sa druge realnost u kojoj proizvođač sve teže opstaje.
Šta donosi budućnost proizvodnje višnje
Oni koji imaju male količine i direktan pristup kupcima na pijacama možda će uspeti da ostvare bolju zaradu, ali većina proizvođača suočava se sa ozbiljnom dilemom.
Krčenje zasada i prelazak na druge kulture sve češće se pominju kao jedina opcija. U takvom ambijentu, pitanje koje se nameće nije samo ekonomsko, već i strateško. Da li će domaća višnja ostati deo naše svakodnevice ili ćemo je, kao mnogo toga pre nje, početi da uvozimo.
U nastavku, pročitajte tekst o žilogrizu, koji je ne tako davno uništio zasade višnje.
