Voćarstvo je delikatna kombinacija strpljenja i pametnog planiranja. Vlasnici voćnjaka često se pitaju da li je bolje ulagati u dugotrajnu negu starih stabala ili je mudrije razmotriti njihovu zamenu novijim. Odgovor na ovo pitanje zavisi od zdravlja stabala, prinosa i ekonomskih efekata koje starija stabla mogu da pruže. Međutim, najvažnija stvar je starost zasada i stabala. Starenjem, se rodni kapacitet smanjuje ali i to ne mora da bude pravilo. Evo o čemu se radi.
Uticaj starosti stabala na prinos i kvalitet
Kako stablo stari, prirodno dolazi do smanjenja prinosa i kvaliteta plodova. Većina starijih stabala troši više resursa za održavanje strukture i otpornosti, dok se proizvodnja plodova postepeno smanjuje. To vam je isto kao kada vozite stari auto. On juri i dalje, ali je potrebno češće održavanje i zamena delova koji su ksupi. Kada se ovo uporedi sa voćartsvom, ulaganje u stalnu negu sa potencijalom koji novo stablo može doneti, često se pokaže da je zamena starih stabala u voćarstvu dugoročno isplativija odluka.
Troškovi nege u poređenju sa novim zasadom
Negovanje starih stabala zahteva više intervencija u koje spada: orezivanje, tretmani protiv bolesti i štetočina, đubrenje i eventualna sanacija oštećenja. Ovi troškovi se vremenom gomilaju, posebno ako imate na desetine starijih stabala. Nova stabla omogućavaju bolju kontrolu nad rastom, lakše sprovođenje novih tehnologija gajenja i ravnomernije prinose. Takođe, nova stabla mogu biti otpornija na lokalne bolesti i klimatske izazove.
Dugoročna produktivnost i ekonomska računica
Kada se planira zamena starih stabala, važno je sagledati dugoročne efekte. Nova stabla donose stabilniji prinos, kvalitetnije plodove i mogućnost uvođenja modernijih tehnika proizvodnje. Ekonomija zasada se tako poboljšava jer manji broj intervencija znači smanjene troškove rada i hemikalija, dok prinosi rastu.
Prilagođavanje tržišnim i klimatskim uslovima
Ponekad stara stabla ne mogu da ispune zahteve tržišta u pogledu veličine, ukusa ili otpornosti ploda. Zamena starih stabala, omogućava prilagođavanje novim sortama koje su bolje prilagođene klimatskim promenama i zahtevima tržišta. Time se povećava konkurentnost voćnjaka i dugoročna održivost proizvodnje.
U nastavku je zgodno da pročitate tekst o rigolovanju zemljišta
