Voćnjak može da izgleda kao sa slike iz kataloga. Krošnje pune, listovi zdravi, a onda dođe berba i nastane razočaranje. Plod sitan, bez arome, slabije obojen, mekši nego što bi smeo da bude. U takvim situacijama najčešće se ne radi o vremenu, niti o sorti, već o jednoj upornoj, ponavljanoj temi,greške kod prihrane voća. Zato uvek skrećem pažnju, da povedete računa i nađete meru u prihrani. Ni previše ni premalo. Najbolje je da se uradi analiza zemljišta. Još uvek se retko odlučujete za to, pa vam ostaje da đubrite odokativno. Evo da vidimo onda, kako da se to postigne.
Ima puno grešaka koje se stalno ponavljaju https://zelenanit.rs/vocnjak-zimi/
Kada više znači manje
Jedna od najčešćih zabluda u voćarstvu jeste uverenje da obilna prihrana automatski znači i obilnu, kvalitetnu berbu. Azot, kao pokretač bujnog porasta, često se daje kontra efekat. Rezultat je snažna vegetativna masa, tamnozeleni listovi i utisak da je sve pod kontrolom. Međutim, plodovi u takvim zasadima znaju da ostanu vodnjikavi, slabije obojeni i sa nižim sadržajem šećera.
Greške kod prihrane voća posebno dolaze do izražaja kada se ne pravi razlika između faza razvoja. Ono što je biljci potrebno u intenzivnom porastu, nije isto što joj je potrebno u fazi formiranja i sazrevanja plodova. Previše azota u pogrešnom trenutku usmerava energiju u lišće, a ne u plod.
Ignorisanje analize zemljišta i lista
Voćni zasad ne raste u apstrakciji, već u konkretnom zemljištu, sa konkretnim hemijskim sastavom. Kada se đubrivo dodaje „po osećaju“, bez analize zemljišta ili lista, rizik od disbalansa hraniva je ogroman. Višak jednog elementa može da blokira usvajanje drugog. Tako dolazi do skrivenih nedostataka, iako je hraniva možda i previše.
Greške kod prihrane voća često se javljaju upravo zbog preskakanja stručne dijagnostike. Nedostatak kalijuma može da umanji sadržaj šećera i obojenost plodova, manjak kalcijuma utiče na čvrstinu i skladišnu sposobnost, dok neuravnotežen odnos mikroelemenata utiče na aromu i otpornost. Sve to se ne vidi odmah, ali se oseti u gajbi, na tezgi i u hladnjači. Takođe, ostali mikroelementi su od velikog značaja koje je potrebno dodati ukoliko ima potrebe. Bor, mangan, cing pa i gvrožđe, imaju veliki uticaj na sprečavanje pucanja pokožice plodva, daju lepu boju i pun sočan ukus.
Pogrešan tajming i način primene
Prihrana nije samo pitanje količine, već i vremena i metode. Ako se hraniva unesu kada koren nema optimalne uslove za usvajanje, efekat će biti slab ili nikakav. Suša, niska temperatura zemljišta ili loša struktura tla dodatno komplikuju situaciju. U takvim uslovima đubrivo ostaje neiskorišćeno, a biljka trpi.
Folijarna prihrana može da pomogne u određenim fazama, ali ni ona nije čarobni štapić. Kada se koristi kao zamena za osnovnu ishranu, umesto kao dopuna, rezultat je parcijalan i kratkotrajan. Greške kod prihrane voća tada postaju vidljive kroz neujednačeno sazrevanje i varijacije u kvalitetu unutar istog zasada.
Zanemarivanje balansa između prinosa i kvaliteta
U želji za visokim prinosom, često se zaboravlja da je tržište sve zahtevnije. Plod mora da ima boju, ukus, aromu, čvrstinu i postojanost. Preterana prihrana, posebno azotom, može da poveća broj plodova, ali da istovremeno smanji njihovu tržišnu vrednost.
Greške kod prihrane voća najviše koštaju onda kada plod izgubi identitet sorte. Kada jabuka više nema prepoznatljivu aromu, kada breskva nema pun ukus, kada šljiva deluje prazno, tada je jasno da nešto u ishrani nije bilo kako treba.
U savremenoj proizvodnji, ishrana voćaka mora biti precizna, zasnovana na analizi, prilagođena fenofazi i cilju proizvodnje. Svako odstupanje od tog principa ostavlja trag na plodu. A plod je, na kraju, jedino što tržište vidi i ocenjuje.
