PRIMENA PESTICIDA I DILEMA KAKO DA ZAŠTITE USEVE, ZDRAVLJE I ŽIVOTNU SREDINU
Broj stanovnika na planeti stalno raste, dok je prostora za život i poljoprivredu sve manje. Uz to, obradive površine nestaju zbog erozije, zagađenja, klimatskih promena i na sveopštu žalost, sve češćih ratova. U tom kontekstu, pitanje opstanka poljoprivredne proizvodnje i ljudi postaje pitanje dana jer raste broj stanovnika na Planeti a sve je manje hrane.
U ovakvim uslovima, primena pesticida postaje neizbežan alat za očuvanje useva. Štetočine, prouzrokovači bolesti i korovi mogu za kratko vreme da unište i ono malo hrane što se proizvede pa upotreba pesticida postaje neminovnost.
Istorija nastanka pesticida, od kamilice do hemije
Čim su se pojavile prve bolesti i insekti, čovek je pokušao da ih suzbije. Prvo su korišćena prirodna sredstva, prirodni neprijatelji, pepeo i biljni ekstrakti. Razvojem nauke nastala su moderna hemijska sredstva koja danas poznajemo kao pesticidi ili hemijska sredstva za zaštitu bilja.
Upotreba traži oprez
Primena pesticida je kompleksan zadatak. Iako su efikasni, gotovo svi su manje ili više toksični. Zato je važno da se koriste pravilno – u dozama koje su preporučene, uz poštovanje karence i zaštitnih mera.
Sve dok se ne uvede šira primena organske proizvodnje i integrisane zaštite, pesticidi u poljoprivredi ostaju ključna agrotehnička mera u intenzivnoj proizvodnji.
Ovde moram da razjasnim jednu zabludu. Organska proizvodnja i sve ostale koje ne dozvoljavaju upotrebu hemijskih sredstava, ne mogu da proizvdeu dovoljne količine hrane!!!
Zašto su pesticidi i dalje nezamenjivi?
Potpuna zamena pesticida drugim metodama zaštite trenutno nije moguća. U nekim zemljama, njihovo izbacivanje bi smanjilo prinose pšenice i ječma za čak 50%, a neke kulture – poput duvana, vinove loze i većine voćnih vrsta – ne bi se mogle rentabilno gajiti. Sve to bi za polsedicu imalo pojavu gladi i drastično povećanje cene poljoprivrednih proizvoda, uključujućih i cene mesa. Stočarstvo se direktno oslanja na ratarstvo i proizvodnju kukuruza, soje, ječma i pšenice. Proizvodnja ratarskih kultura bez hemijskih srestava je u današnje vreme, nezamisliva. Evo šta kaže statistika.
Bez pesticida, stočni fond bi opao za 20%, a ukupna proizvodnja hrane bi se smanjila za 25–35%. Ove brojke jasno govore u prilog njihovoj kontrolisanoj i racionalnoj upotrebi.
Kako pravilno primeniti pesticide?
- Koristite ih samo kada je neophodno, kad nema druge efikasne alternative.
- Pratite deklaraciju i uputstvo za upotrebu – ne prekoračujte propisane doze.
- Poštujte vreme primene
- Poštujte karencu – vremenski period koji mora da prođe od prskanja do berbe.
- Ne prskajte po vetru, kiši, magli ili slaboj vidljivosti.
- Čuvajte pčele i korisne insekte – prskajte uveče ili rano ujutru.
- Redovno servisirajte prskalice i koristite ličnu zaštitnu opremu.
- Ambalažu pesticida odlažite i uništavajte odgovorno.
Pravilna primena = bezbedna hrana i zdrava sredina
Pesticidi ne moraju biti pretnja ako se koriste odgovorno. Pravilna upotreba, uz edukaciju i savetovanje sa stručnjacima, omogućava da hrana bude zdravstveno bezbedna, kvalitetna i lepa na oko.
Samo racionalna upotreba pesticida može zadovoljiti današnje i buduće kriterijume kada je u pitanju bezbednost hrane, zaštita ljudi i očuvanje životne sredine. Danas je opšti trend smanjenja upotrebe pesticida i savremena tehnologija na tržište izbacuje nove preparate čija se efikasnot dovodi u pitanje. I ovde se velike kompanije utrkuju da izbace na tržište efikasan a neškodljiv preparat za životnu sredinu, ljude i životinje. Tu je najveći pokazatelj cena. Skuplji preparat je u ovom slučaju nesumnjivo i bolji!
Inetgralna proizvodnja je koncipirana da smanji upotrebu hemije.
