MALA ULAGANJA A VELIKA DOBIT. KAKO DA USPEŠNO GAJITE KRASTAVAC?
Krastavac je u našim krajevima poznat kao povrće još iz vremena starog Rima. Gajili su ga i drugi stari narodi: Grci, Egipćani, Kinezi. Po nekim autorima potiče iz Afrike, po drugima iz Istočne Indije, ali nije isključeno da je bio prisutan u spontanoj flori na oba kontinenta.
U evropskim zemljama krastavac su širili Rimljani. U Francuskoj se pominje u devetom, a u Engleskoj tek u šesnaestom veku. Gde god da je nastao, krastavac je svakako biljka tropskog porekla i najbolje uspeva pri temperaturnim uslovima od 18 - 32°C , s tim što je optimalna toplota 25° C. Osvežavajućeg je ukusa, sadrži najviše vode i nema neku naročitu hranljivu vrednost ali je obavezan sastojak salate jer se divno slaže i sa kupusom ali i paradjzom, paprikom pa i mlečnim proizvodima: jogurtom, kiselim mlekom i pavlakom.
Ključni faktori za uspešno gajenje krastavca
Gajenje krasavca na malim površinama do 10 ari može biti izuzetno isplativo. Uz malo nege i pažnje možete dobiti iznenađujući prinos. Da biste postigli uspeh u proizvodnji, važno je da pažljivo planirate i razumete ključne faktore.
Krastavci najbolje uspevaju u humusnom, dobro dreniranom zemljištu koje je bogato organskom materijom. Idealna pH vrednost zemljišta je blago kiselkasta do neutralna, oko 6 do 7. Pre sadnje, preporučuje se da uradite analizu zemljišta kako biste osigurali odgovarajuće uslove za rast krasavaca. Priprema zemljišta je ključna. Očistite parcelu od korova i dobro je obradite kako biste razbili grudvice i osigurali ravnomernu raspodelu hranljivih materija. Izbor prave sorte krastavca zavisiće od vaših želja ali i zahteva tržišta i toga da li krastavac gajite za salatu ili kornišone koji se ostavljaju za zimnicu.. Postoje sorte koje se bolje prilagođavaju malim parcelama, pa bi bilo dobro da se raspitate kod stručnjaka za savet koju sortu odabrati.
Načini gajenja krastavca
Krastavci se mogu uzgajati iz semena ili rasada. Setva u zatvorenom prostoru može biti korisna u ranim fazama. Zatim presadite mlade biljke na otvoreno polje kada prođe opasnost od mraza. Preporuka je da se krastavac ipak gaji u zaštićenom prostoru ( plasteniku ) ali svakako da jednako dobre prinose možete da ostvarite i ako ga gajite na otvorenom. Krastavac je biljka penjačica pa je potrebno da obezbedite odgovarajuće stubiće ( betonske ili drvene ) koji su međusobno povezani žicom kako bi obezbedili dobar oslonac, penjanje i olakšali berbu.
Zalivanje i zaštita
Pravilno zalivanje je ključno za uspešan rast krastavaca. Održavajte konstantnu vlažnost zemljišta i izbegavajte prekomerno zalivanje koje može izazvati truljenje korena ali i pojavu gljivičnih bolesti. Dodavanje malča oko biljaka može pomoći u očuvanju vlage. Primena prirodnih sredstava za kontrolu štetočina ( predatora lisnih vaši i grinja recimo ) i prouzrokovača bolesti, može biti korisna u očuvanju zdravlja biljaka. Međutim, ukoliko se oslonite samo na ovakav vid zaštite, imajte u vidu da ćete imati veliki podbačaj u rodnosti jer prirodni neprijatelji i predatori ne mogu da obave posao, pa je upotreba hemije neophodna. Ovo posebno važi za proizvodnju kornišona koji se u proizvodnji kod nesavesnih proizvođača prskaju preko svake mere.
Ukoliko ste sve uradili po propisu stižete lagano i do berbe i očekivane zarade
Berbu krastavaca obavljajte redovno, kako biste očuvali kvalitet i podstakli dalji rast. U zavisnosti od sorte, krastavci se mogu brati kada su dužine od 10-20 centimetara. Prodaju krastavaca možete organizovati putem lokalnih pijaca, direktno potrošačima ili restoranima.
Projektovana dobit će zavisiti od mnogo faktora, uključujući tržište i lokalne cene. Ali, uz pažljivu upravu i održavanje, mogli biste očekivati da ostvarite solidan prihod od prodaje krastavaca na maloj parceli. Ove sezone na zelenim pijacama za kilogram krastavca se plaćalo od 150 do 300 dinara, pa se lako može izračunati kolika bi bila dobit. Važno je istražiti lokalno tržište i pronaći najisplativije kanale za prodaju.
Očekivani prinosi krastavaca po aru mogu značajno varirati u zavisnosti od mnogo faktora, uključujući sorte, kvalitet zemljišta, agrotehničke mere i klimatske uslove. U proseku, uz primenu svih agrotehničkih mera, možete očekivati prinos od otprilike 1.000 do 2.000 kilograma po aru.
Pročitajte još i ovo:
