Svaki vinogradar zna taj strah posle nekoliko kišnih i toplih dana. Uđe u vinograd, pogleda listove i vidi prve žute pege. Mnogi tada pomisle da je u pitanju nedostatak hraniva ili posledica vremena, ali često je prvi znak mnogo ozbiljniji. Pojavila se plamenjača vinove loze.

Plamenjača (Plasmopara viticola lat ) je gljivično oboljenje. Ako se infekcija ne spreči na vreme, može da uništi ceo vinograd, koji izgleda kao da je oprljen vatrom. Otuda i naziv-plamenjača.

Ova bolest može za kratko vreme da napravi veliku štetu, posebno u periodu intenzivnog rasta, cvetanja i formiranja bobica. Zato je kod plamenjače najvažnije jedno pravilo.

Ne čeka se da se bolest pojavi, već se vinograd štiti pre infekcije.

Kako prepoznati plamenjaču vinove loze?

Prvi simptomi najčešće se pojavljuju na listovima. Sa gornje strane lista javljaju se žućkaste, uljaste pege nepravilnog oblika.

Ako su uslovi povoljni, na donjoj strani lista pojavljuje se bela prevlaka nalik buđi. To je znak da se gljivica razvija.

Kasnije dolazi do sušenja i opadanja lišća, čokot slabi, a ako bolest zahvati cvast ili mlade bobice, posledice mogu biti direktan gubitak roda.

Kada nastaje plamenjača?

Plamenjači najviše odgovaraju:

• temperatura iznad 10–12 stepeni
• visoka vlažnost vazduha
• česte kiše
• dugo zadržavanje vode na listovima
• gusti vinogradi sa slabim provetravanjem

Najveći rizik nastaje posle toplih kišnih perioda, kada se stvaraju idealni uslovi za razvoj infekcije.

Kada, kako i čime prskati?

Najvažnija zaštita od plamenjače je preventivna zaštita. Kada se bolest već jasno vidi na listovima, vinogradar je već izgubio dragoceno vreme. Tada je kasno da se prska jer nećete imati efekta.

U sprečavanju plamenjače, momenat primene pesticida igra ključnu ulogu. Prska se unapred, pre pojave simptoma pre ostvarene infekcije. Danšnji preparati omogućavaju da se prska i nakon infekcije ali odmah. Čim se pojave simptomi, džaba je!

Prvo tretiranje se najčešće obavlja kada mladari dostignu dužinu od oko 10 do 15 centimetara, posebno ako je bilo padavina.

Najosetljiviji periodi za zaštitu su:

• pred cvetanje – jer napad na cvast može smanjiti rod
• tokom cvetanja – kada je loza veoma osetljiva
• posle cvetanja – u fazi formiranja bobica
• pred zatvaranje grozda – kada se stvaraju uslovi za razvoj bolesti unutar grozda.

Posle obilnih kiša zaštitu treba ponoviti jer voda može isprati zaštitni sloj sa lista.

Koliko često prskati protiv plamenjače?

Razmak između tretiranja zavisi od vremenskih uslova i preparata koji se koristi.

Uobičajeno se zaštita ponavlja na 7 do 14 dana.

U kišnim godinama i tokom perioda visoke vlage razmak između tretiranja mora biti kraći. U sušnim uslovima zaštita može trajati duže.

Kod plamenjače nije dobro slepo pratiti kalendar. Potrebno je pratiti vremenske prilike i stanje vinograda.

Čime se štiti vinova loza od plamenjače?

Za zaštitu se koriste fungicidi različitih grupa.

Najčešće se primenjuju:

Bakarni preparati – preventivna zaštita

Bakarni preparati stvaraju zaštitni sloj na površini lista i sprečavaju ostvarivanje infekcije. Najčešće se koriste preventivno, posebno u periodima kada nema jakog pritiska bolesti, kao i u završnim tretiranjima pred berbu.

Primeri preparata na bazi bakra:

• Bordovska čorba (bakar-sulfat + kreč)
• Funguran OH
• Nordox

Bakar posebno dolazi do izražaja pred kraj vegetacije, kada je važno sačuvati zdravo lišće i pripremiti čokot za narednu godinu.

Sistemični i translaminarni fungicidi – zaštita u periodu intenzivnog rasta

Kada vinova loza brzo raste, posebno pred cvetanje, tokom cvetanja i nakon formiranja bobica, koriste se preparati koji imaju sposobnost prodiranja u biljno tkivo i pružaju sigurniju zaštitu mladih delova biljke.

Primeri preparata:

• Ridomil Gold MZ
• Mikal Flash
• Forum Star
• Cabrio Top

U praksi se često kombinuju preparati različitog načina delovanja. Cilj nije samo jača zaštita, već i sprečavanje pojave otpornosti plamenjače na određene aktivne materije.

Kako pravilno prskati vinograd?

Pravilna primena preparata jednako je važna kao i izbor sredstva.

Potrebno je:

• dobro pokriti list sa obe strane
• zaštititi mlade lastare i grozdove
• prskati kada nema jakog sunca i visokih temperatura
• izbegavati tretiranje pred najavljenu kišu
• koristiti ispravnu i dobro podešenu prskalicu.

Često se kaže da u vinogradu nije najvažnije imati najskuplji preparat, već pogoditi pravi trenutak.

Kod plamenjače upravo vreme odluke pravi razliku između zdravog grozda i problema pred berbu.

Kako smanjiti rizik od plamenjače?

Osim hemijske zaštite, mnogo znači i pravilna obrada vinograda:

• uklanjanje suvišnih lastara,
• proređivanje guste lisne mase,
• dobra provetrenost čokota,
• uklanjanje zaraženog lišća i biljnih ostataka.

Vinograd u kojem vazduh prolazi kroz čokot i listovi se brzo suše posle kiše mnogo je manje ugrožen.

Plamenjača se ne pobeđuje jednim prskanjem. Ona se drži pod kontrolom pravovremenim reagovanjem, dobrim praćenjem vremena i pravilnom zaštitom vinograda.

Nastavljamo dalje sa pepelnicom.