Pamuk je biljka koja u našim krajevima ima gotovo mitski status. Svi znaju kako izgleda, ali ga je retko ko video uživo na njivi. Ipak, sa klimatskim promenama i sve dužim i suvim letima, nameće se pitanje. Da li Srbija postaje potencijalno idealno podneblje za gajenje pamuka?
Da li se pamuk ikada gajio u Srbiji?
Odgovor je DA!
U Jugoslaviji, pamuk se povremeno gajio u Makedoniji i južnim delovima Srbije, naročito u dolini Južne Morave i okolini Leskovca i Vranja, gde su leta najtoplija. U 60-im i 70-im godinama prošlog veka vođeni su ogledi sa sortama iz Grčke i Egipta, ali su prinosi bili niski i nepouzdani zbog kraće vegetacije i jesenjih zahlađenja. Tada su kod nas vladali uslovi umereno kontinentalne klime, koja je bila sa oštrim zimama, prohladnim prolećima i jeseni. To nije davaalo idealne uslove za gajenje pamuka iako su leta nesumnjivo bila topla.
Posle toga, pamuk je nestao sa naših polja. Ne što nije mogao da poraste, već zato što nije mogao da sazri na vreme i što je ekonomski bio neisplativ bez industrijske prerade u blizini.
Klima danas daje šansu zahvaljujući globalnom zagrevanju?
Promena klime menja pravila igre.
Poslednjih decenija vegetacioni period u južnoj i centralnoj Srbiji produžen je za 15–25 dana, što znači da se sada beleži 170–190 dana bez mraza u proseku.
To otvara vrata da se pamuk u Srbiji proba ponovo, ali isključivo na manjim površinama i eksperimentalno, naročito u sledećim oblastima:
- Leskovac – Vranje – Bujanovac
- Negotinska Krajina
- južni Banat (posebno Deliblatska peščara gde su letnje temperature visoke i zemljište propusno).
Ako trend zagrevanja potraje, Srbija bi mogla imati klimu sličnu severnoj Grčkoj, gde se se pamuk već decenijama uspešno gaji.
Idealni uslovi za gajenje pamuka
Zemljište
Pamuk najbolje uspeva na peskovito-glinovitim zemljištima koja se brzo zagrevaju i dobro dreniraju. Ne podnosi teška i glinovita, ni zemljišta koja zadržavaju vodu.
Optimalna pH vrednost je 6,0–7,5. Duboko oranje i rastresanje pre setve su obavezni jer koren ide i do 1,5 metara u dubinu.
Voda i navodnjavanje
Pamuk je umereno otporan na sušu, ali za visoke prinose zahteva navodnjavanje u fazama cvetanja i formiranja čaura. Kap po kap sistem je najefikasniji.
Sadnja i setva pamuka
- setva se obavlja kada se zemljište na dubini od 10 cm zagreje na najmanje 16–18 °C.
- razmak: 70–80 cm između redova i 25–30 cm u redu.
- količina semena: oko 20–25 kg/ha.
- dubina setve: 3–5 cm, zavisno od tipa zemljišta.
Seme se može nabaviti od specijalizovanih dobavljača iz Grčke, Turske ili Španije, gde se nude sorte kratke vegetacije („early maturing“), kao što su: karmen, acala SJ-2, deltapine 90, alexandros.
Za probne zasade u Srbiji najbolje je uvoziti male količine od registrovanih distributera. Sumnjam da se seme uopšte može nabaviti kod nas pa je najbolje da se uveze iz Grčke u dogovoru sa lokalnim agronomima i fitosanitarom inspekcijom.
Ako razmišljate o pamuku, evo šta zapravo znači fitosanitarno uverenje https://zelenanit.rs/fitosanitarno-uverenje-roba-izvoz/
Zaštita pamuka — bolesti i štetočine
Pamuk je osetljiv na: pamukovog crva (Helicoverpa armigera) koji može da dovede do globrsta ako se ne suzbije na vreme. Mogu da se jave i lisne vaši, tripsi i grinje a od bolesti, fuzarioza i verticiliozno uvenuće. Zaštita se zasniva na: plodoredu (nikako pamuk iza pamuka), dezinfekciji semena, i integralnim merama zaštite, uključujući feromonske klopke i biološke pesticide.
Koliko bi koštalo gajenje pamuka u Srbiji?
Neka okvirna kalkulacija bi ovako izgledala
| Trošak po hektaru | Procena (EUR) |
| Obrada zemljišta i setva | 250 |
| Seme (uvoz) | 120 |
| Navodnjavanje (sistem i voda) | 400 |
| Đubrivo i zaštita | 250 |
| Berba (ručna ili mehanička) | 300 |
| Ukupno | 1.300–1.400 €/ha |
I za kraj najvažnija stvar. Pre no što se krene u ovu avanturu, prvo i najvažnije je da se vidi kome može da se proda sirovi pamuk koji se proizvede. Za izvoz su potrebne količine. Kod nas tkačnica više nema. Ako dobijete male količine, možete ga iskoristiti za kućnu upotrebu. Međutim, to nije cilj. Ideja je da se zaradi. Zbog toga je proizvodnja pamuka strategija, kojom bi trebalo da se bavi država sa jasnim namerama šta bi se radilo sa eventalno proizvedenim tonama neprerađenog pamuka.
Uzbekistan je vodeća zemlja u proizvodnji pamuka. Evo njihovog iskustva
