Iako ima puno samoratsućih oraha u prirodi, često se pomisli da je on biljka koja ne oboleva. Međutim, orah je dugovečno drvo koje uz pravilnu negu može godinama davati obilne prinose. Ipak, bolesti oraha mogu oštetiti lišće, mlade plodove i grane, a u povoljnim uslovima za razvoj patogena izazvati i velike gubitke roda. Najvažnije je prepoznati prve simptome i reagovati na vreme.
Bakteriozna plamenjača oraha
Bakteriozna plamenjača jedna je od značajnijih bolesti oraha, naročito tokom kišovitog proleća. Napada mlade listove, cvetove, izbojke i plodove.
Simptomi: Na listovima se pojavljuju tamne pege, dok se na mladim plodovima razvijaju crne, često ulegnute mrlje. Jače zaraženi plodovi mogu prerano opasti, a jezgro može potamneti i izgubiti kvalitet.
Kako sprečiti bolest: Važno je pratiti vremenske uslove, održavati krošnju prozračnom i izbegavati orošavanje lišća tokom cvetanja. U zasadima u kojima se bolest redovno javlja, preventivna zaštita može biti potrebna, posebno pre i tokom perioda vlažnog vremena. Preparati na bazi bakra koriste se samo ako su registrovani za tu namenu i u skladu sa uputstvom.
Antraknoza oraha
Antraknoza je gljivična bolest koja najčešće zahvata lišće, ali može napasti i druge zelene delove biljke.
Simptomi: Na listovima se pojavljuju smeđe pege, ponekad okružene žućkastim rubom. Kada je infekcija jaka, listovi žute i prerano opadaju. Ponavljano jako opadanje lišća može oslabiti stablo i uticati na njegovu rodnost.
Kako sprečiti bolest: U jesen treba ukloniti zaraženo opalo lišće, a tokom vegetacije pratiti pojavu pega i razvoj bolesti. Ako je zaštita potrebna, vreme primene fungicida treba prilagoditi fenofazi oraha i vremenskim uslovima, uz upotrebu registrovanih sredstava.
Sušenje grana i rak-rane
Sušenje pojedinih grana može biti povezano sa različitim gljivičnim oboljenjima, oštećenjima kore, stresom zbog suše ili drugim problemima. Zato je važno utvrditi uzrok pre primene zaštite.
Simptomi: Grane počinju da venu ili se suše, a na kori mogu se pojaviti tamne, ulegnute ili ispucale promene. Ponekad se sušenje širi od jednog dela grane prema njenom vrhu.
Kako sprečiti širenje: Suve i obolele grane treba ukloniti po suvom vremenu, odgovarajućim alatom. Zaraženi biljni materijal treba izneti iz zasada i zbrinuti u skladu sa lokalnim preporukama. Kod većih rak-rana ili učestalog sušenja potrebno je utvrditi tačan uzrok.
Kako preventivno zaštititi orah?
Dobra higijena zasada i pravovremeno praćenje simptoma predstavljaju osnovu zaštite od bolesti oraha.
- Redovno pregledajte stablo – obratite pažnju na promene na listovima, granama i mladim plodovima.
- Održavajte krošnju prozračnom – uklanjajte suve i oštećene grane, bez preterane rezidbe.
- Uklanjajte zaražene ostatke – naročito opalo lišće kada je izvor infekcije povezan sa njim.
- Izbegavajte nepotrebno kvašenje lišća – posebno tokom cvetanja i vlažnog prolećnog vremena.
- Prilagodite zaštitu riziku – ne prskajte napamet, već prema simptomima, vremenskim uslovima i preporukama stručnjaka.
Kada je potrebno primeniti zaštitna sredstva?
Preventivni tretmani mogu biti važni kod bolesti koje se šire tokom kišovitog vremena, ali izbor preparata i vreme primene zavise od bolesti, sorte, faze razvoja i registracije sredstva za upotrebu u orahu.
Uvek proverite aktuelnu registraciju preparata i poštujte uputstvo, propisanu dozu, karencu i mere zaštite. Ako simptomi nisu jasni, fotografija oštećenja ili pregled uzorka može pomoći u postavljanju pouzdane dijagnoze.
U nastavku
