Nekada je u Srbiji bila zastupljena možda i najbolja sorta šljive požegača. Međutim, industrijska proizvodnja i pojava virusa šarke šljive gotovo su iskorenili ovu našu domaću sortu. Njeno mesto zauzeo je stenlej, američka sorta koja se kod nas gaji duže od 50 godina. I gotovo da nema domaćinstva a da nema bar jedno stablo ove sorte.

Proizvođači je vole, ja ne, ali tržište diktira sortiment pa se stenlej odomaćila.

Ali za pet decenija gajenja stenleja mnogo toga se promenilo. Jedna od stvari o kojoj se među voćarima govori, jeste i kvalitet sadnog materijala. Dugogodišnje razmnožavanje i kalemljenje, bez dovoljno stroge kontrole porekla i sortne autentičnosti, mogu da dovedu do toga da se pod istim imenom prodaje materijal čiji kvalitet i osobine nisu uvek ujednačeni.

Drugi, još ozbiljniji problem koji muči naše proizvođače jeste niska otkupna cena šljive. Mnogi je nude u isto vreme, sazreva u približno istom periodu i tržište se brzo zasiti. Kada svi imaju šljivu za prodaju, proizvođaču nije lako da postigne dobru cenu.

Nove sorte šljive – divna i petra stižu kada je tržište već prazno

Jedno od mogućih rešenja za ovakvu situaciju jesu nove sorte šljive divna i petra. Nastale su ukrštanjem stenleja i čačanskih sorti, a njihova važna osobina jeste pozno sazrevanje.

Za razliku od većine sorti koje se kod nas gaje, ove stižu kasnije, uglavnom posle 20. septembra, kada je berba većine drugih šljiva završena. To proizvođačima otvara mogućnost da na tržište izađu u vreme kada je ponuda znatno manja.

Od čačanskih sorti nasledile su slatkoću i dobar potencijal rodnosti, a njihovi plodovi imaju osobine koje kupci sve više traže: krupnoću, slast i glatku pokožicu.

Ipak, krupan plod ne dolazi sam od sebe. Za postizanje odgovarajuće veličine potrebno je pravilno opterećenje stabla, što podrazumeva i proređivanje roda.

Bez proređivanja nema krupne šljive

Tržište danas traži krupne, slatke i glatke plodove. Upravo su to osobine koje ove sorte mogu da ponude, ali je za njihovo postizanje potrebno da voćari primene odgovarajuću agrotehniku.

Proređivanje se može obavljati u vreme cvetanja, odnosno uklanjanjem dela cvetova, ili kasnije, kada se plodovi već formiraju. Na taj način smanjuje se opterećenje stabla, a preostali plodovi dobijaju više prostora i hranljivih materija za razvoj.

To je, zapravo, poštovanje zakona tržišta. Kupac želi krupnu, slatku i lepu šljivu, a proizvođač koji želi da je ponudi mora da prilagodi proizvodnju tim zahtevima.

Međutim, proređivanje još uvek nije praksa na koju je veliki broj proizvođača spreman. Ono zahteva dodatni rad i vreme, ali može da napravi razliku između prosečnog i tržišno atraktivnog ploda.

Divna i petra nisu iste

Iako imaju zajedničko poreklo, ove dve sorte razlikuju se po pojedinim osobinama.

Divna ima prijatan ukus i u njemu se mogu prepoznati osobine stenleja. Petra je, s druge strane, po ukusu i boji mnogo sličnija nekadašnjoj požegači. Posebno se izdvaja njena kobaltno plava boja, uz izraženu slast i prijatnu aromu.

Upravo spoj boje, ukusa i mirisa čini petru posebno zanimljivom za one koji pamte požegaču i njene osobine. Nije reč o njenoj zameni u doslovnom smislu, ali ova sorta svakako budi asocijacije na šljivu koja je nekada imala posebno mesto u našim voćnjacima.

Šljiva koja produžava sezonu sušenja i prodaje

Velika prednost poznih sorti jeste mogućnost korišćenja i za svežu potrošnju i za preradu.

Kada je reč o sušenju, ove dve sorte mogu da produže sezonu rada sušara. Stižu u periodu kada je sušenje ranijih sorti uglavnom završeno, pa proizvođači mogu da nastave proizvodnju bez potrebe da se oslanjaju isključivo na skladištenje plodova u hladnjačama.

Druga mogućnost je čuvanje u hladnjači. Ako se plodovi uberu u odgovarajućem trenutku i pravilno skladište, mogu se ponuditi kupcima i tokom oktobra, kada je ponuda sveže šljive na tržištu znatno manja.

To je možda i najveća tržišna prednost ovih sorti: ne nude samo još jednu šljivu, već mogućnost da se sezona prodaje produži i da proizvođač izbegne deo konkurencije koja se pojavljuje tokom glavne berbe.

Rodnost i dalje ostaje važan izazov

Ipak, nove sorte šljive imaju i određene izazove. Jedan od njih je promenljiva rodnost, odnosno mogućnost da u jednoj godini daju veoma visok rod, a već naredne znatno manji.

Takva neujednačenost može da predstavlja problem proizvođačima koji planiraju isporuke i kupcima kojima su potrebne stabilne količine plodova. Zato će za uspešnu proizvodnju biti važno dobro poznavanje sorti, pravilna rezidba, regulisanje opterećenja stabala i odgovarajuća nega zasada.

Za voćare koji razmišljaju o podizanju novih zasada, ove sorte svakako zaslužuju pažnju. Ipak, pre sadnje treba proveriti dostupnost pouzdanog i sortno autentičnog sadnog materijala, kao i aktuelne uslove za njihovo gajenje i promet.