Na prvi pogled sve izgleda kako treba. Kokoške jedu, voda je dostupna, jato deluje mirno. Ipak, jaja kao da su se dogovorila da nestanu bez traga. U takvim situacijama problem se često ne vidi golim okom, jer nosivost koka ne zavisi samo od količine hrane, već od onoga što se u njoj zapravo nalazi.

Kako ishrana utiče na nosivost koka više nego što mislimo

Koke nose jaja dok god organizam ima od čega da ih pravi. Kada ishrana postane jednolična ili nutritivno prazna, telo prvo štedi na onome što nije nužno za preživljavanje. Tada nosivost koka polako opada, često neprimetno, dok se ne dođe do trenutka kada je problem već ozbiljan. Hrana tada postoji, ali ne radi posao zbog kog je kupljena. Aovo zna mali broj živinara.

Svetlo komanduje u kokošinjcu

Bez odgovarajućeg svetla, ni najbolja ishrana ne daje pun efekat. Koke svetlo doživljavaju kao signal, a ne kao ukras. Kada je dan prekratak ili neujednačen, organizam se ponaša kao da dolazi zima. U tim uslovima nosivost koka prirodno pada, jer telo ulazi u režim štednje, bez obzira na to koliko je hranilica puna. Zato, vodite računa o pravilnom osvetljenju.

Zašto se problemi sa nosivošću pojavljuju baš kada ih najmanje očekujemo

Najveća zamka je osećaj da je sve pod kontrolom. Male promene u ishrani, nekoliko dana bez dovoljno svetla ili sezonski stres lako se saberu u ozbiljan pad proizvodnje. Nosivost koka tada ne opada naglo, već klizi nadole, nečujno i uporno. A kada se to primeti, često se krivac traži svuda osim tamo gde zaista jeste.

Nosivost koka nije slučajnost, već posledica svakodnevnih, često nevidljivih uslova. Koke ne govore, ali jaja vrlo jasno pokazuju kada nešto nije kako treba.

U nastavku pročitajte i ovo: