Kao iz horor filma, voćnjaci i bašte suočavaju se sa najezdom smrdibuba (stenica) koje ozbiljno prete da unište i ono malo plodova što je uspelo da sazri, uprkos suši koja je trajala celo leto a niskim temperaturama i vremenskim nepogodama koje su usporile vegetaciju.
Šteta koju smrdibube prave na plodovima
Smrdibube najviše napadaju u fazi zrenja. Njihova ishrana se obavlja na plodovima voća i povrća. Breskve,lešnik, paradajz, krasatavac i drugo, ostavlja oštećenja, što dovodi do omekšavanja, truljenja i propadanja.
Ishranom na plodovima, stvaraju se oštećenja koja predstavljaju odlično mesto za naseljavanje prouzrokovača bolesti po tipu truleži ( Monilllia sp. i drugi )
Veliki problem, smrdibube-stenice stvaraju u proizvodnji lešnika https://zelenanit.rs/upozorenje-stenica-unistava-lesnik/
Kako se suzbija najezda smrdibuba
Struka nema jedinstven stav. Deo stručnjaka preporučuje da se priroda sama izbori, jer postoje prirodni neprijatelji ovih insekata. Drugi predlažu upotrebu insekticida na bazi piretroida koji imaju kratku karencu. Problem je što se napad dešava u najnezgodnijem trenutku, tokom berbe, a registrovanih insekticida za suzbijanje smrdibuba gotovo da nema.
Smrdibuba je doputovala iz Kine kao slepi putnik, uvozom određenog sadnog materijala. To je zvaničan podatak. Danas, kada se leti sa jednog na drugi kraj sveta, otvaraju se vrata i štetočinama, koje lako mogu da dođu i naprave pustoš. Ovo je slučaj sa stenicom, posebno što ona ovde nema prirodne neprijatelje u dovoljnoj meri da bi se njena brojnost držala pod kontrilom.
Veliku ulogu u sprečavanju najezde raznih karantinskih bolesti i štetočina, trebalo bi da obavlja fitosanitarna isnpekcija https://zelenanit.rs/biljni-karantin-stetocine-bolesti/
Kineski uvoz i širenje stenica
Intenzivna sadanja drva paulovnija potencijalno bi mogla da dovede do štetnih posledica masovne sadnje. Upravo ta biljka, poreklom iz Kine, postaje privlačna za smrdibube. Pored nje, pogoduje i soja koja se uvozi iz Kine.
Ovi insekti su oduvek postojali kod nas, ali intenzivan uvoz iz Kine omogućio je njihovu masovnu pojavu, jer u našem ekosistemu nemaju dovoljno prirodnih neprijatelja.
Zašto su fitosanitarne mere važne
Ovo je još jedan dokaz zašto fitosanitarne službe postoje i zašto uvoze biljaka moraju da prate stroge kontrole. U prirodi sve funkcioniše kao lanac. Uvezete biljku, a sa njom dođe i njena štetočina. U uslovima gde nema prirodnog balansa prirodnih neprijatelja, populacija štetočina može naglo da poraste i izazove ozbiljnu štetu poljoprivredi i ekosistemu u celini.
