IZGLEDA DA SMO DOŠLI DO KRAJA
Ljudski testisi i placenta sadrže tri puta veću količinu mikroplastike i nanoplastike u poređenju sa testisima životinja, pokazala su nova istraživanja.
„Ova plastika je često u nano razmeri, obično manja od pola mikrona dužine i možda od 20 do 200 nanometara širine“, rekao je toksikolog Metju Kampen, koautor studije koja je objavljena 15. maja u časopisu Toksikolodžikal Sajens.
Stručnjaci kažu da takve sitne hemijske čestice (bisfenoli, ftalati, usporivači plamena i teški metali) mogu napasti pojedinačne ćelije i tkiva u glavnim organima, prekidajući ćelijske procese i potencijalno deponujući hemikalije koje ometaju endokrini sistem. Time direktno ometaju ljudski reproduktivni sistem, što dovodi do genitalnih i reproduktivnih malformacija, kao i muške neplodnosti i pada broja spermatozoida. Alarmantna vest stiže iz Amerike, gde su istraživanja pokazala da je ukupan broj spermatozoida opao za najmanje pedeset odsto u poslednjih pedeset godina.
Zabrinjavajuće vesti nakon sprovedenih istraživanja
“Tek sada shvatamo koliko plastike ima u našim telima. Potrebna su nam nova istraživanja kako bismo potvrdili ili negirali ulogu mikroplastike kada su u pitanju neplodnost, rak testisa i drugi karcinomi”, rekao je Kampen.
Nova studija testirala je 23 očuvana testisa muškaraca koji su u trenutku smrti imali od 16 do 88 godina, a zatim uporedila nivoe 12 različitih vrsta plastike u tim testisima sa plastikom pronađenom u 47 testisa pasa.
„Nivoi mikroplastičnih krhotina i vrsta plastike u ljudskim testisima bili su tri puta veći od onih pronađenih kod pasa, a psi jedu sa poda“, rekao je Kampen. "Shodno tome, zaista se postavlja pitanje šta unosimo u organizam."
Upotreba plastike u svakodnevnici postaje izuzetno opasna
Polietilen, jedna od najčešće korišćenih plastičnih masa u svetu, bio je preovlađujući tip polimera. Sledi ga PVC ili polivinilhlorid, još jedna uobičajena hemikalija koja može da sadrži hemijske aditive i teške metale, uključujući ftalate, kadmijum i olovo. Ftalati se dodaju u potrošačke proizvode kako bi plastiku učinili fleksibilnijom i teže lomljivom.
Istraživači su očekivali da će pronaći više plastičnih krhotina u testisima starijih muškaraca u studiji, ali to nije bio slučaj.
Amerikanci ne odustaju a nauka postavlja pitanje: život ili smrt?
Kampen je zaključio da je nivo plastike veći na vrhuncu reproduktivnih godina za muškarce (od 20. do 45. godine života), da bi nakon 55. godine života taj nivo počeo da opada. Ovo sugeriše da ljudsko telo može da eliminiše plastiku. Istraživanje takođe sugeriše da povećane energetske potrebe mlađeg organa mogu uvući više plastike u testis.
Proizvođači plastike imaju za cilj da se sva plastična ambalaža u SAD ponovo upotrebi, reciklira ili povrati do 2040. godine“, rekla je dr Kimberli Vajz Vajt, potpredsednica Saveta za regulatorna i naučna pitanja.
Više plastike nego placente
U jednoj ranijoj studiji istraživači su uporedili rezultate testisa sa nivoima mikroplastike pronađenim u 62 ljudske posteljice, organima koji obezbeđuju kiseonik i hranljive materije fetusu u razvoju u materici. U toj studiji sprovedenoj početkom ove godine, koju je vodio Kampen, istraživači su pronašli mikroplastiku na nivoima od 6,5 do 790 mikrograma po gramu tkiva u svim proučavanim uzorcima placente.
„U testisima su nivoi plastike bili tri puta veći nego što smo videli u placentama“, rekao je Kampen. "Ipak, morate uzeti u obzir da posteljica ima životni vek od samo osam meseci."
Međutim, Amerikanci nisu jedini koji su pronašli mikroplastiku u ljudskom telu. U studiji iz juna 2023. godine tim istraživača sa sedištem u Pekingu pronašao je mikroplastiku u šest ljudskih testisa i 30 uzoraka sperme, dok su studije na životinjama pokazale da sićušna plastika može uticati na broj spermatozoida i doprineti hormonskim i drugim poremećajima u muškim polnim organima.
Kako da ograničite upotrebu plastike
Postoje koraci koji se mogu preduzeti da bi se smanjila izloženost ftalatima i drugim hemikalijama u hrani i proizvodima za pakovanje hrane.
Izbegavajte podgrevanje hrane u plastičnim posudama u mikrotalasnoj pećnici, pića u plastičnim flašama, ne stavljajte plastiku u mašinu za pranje sudova, jer toplota može izazvati ispiranje hemikalija. Smanjite upotrebu plastike za jednokratnu upotrebu, izbacite kese za pakovanje namirnica prilikom kupovine u marketima. Uložite u torbu od tkanine sa patent zatvaračem i u radnji za hemijsko čišćenje zamolite da vam vrate odeću u njoj umesto u tankim listovima plastike. Plastične šolje, čaše i prilbor za jelo zamenite staklenim ili karamičkim.
Zapamtite da korišćenjem plastike u svakodnevnom životu na godišnjem nivou u organizam unesemo istu količinu mikroplastike kao da smo pojeli jednu SIM karticu. Staklo, metal, keramika ili drvo su daleko bolji za upotrebu u svakodnevnoj pripremi hrane od plastike. Imajte to u vidu kada vam sledeći put u marketu isečeni sir ili salamu izmere u plastičnoj kutiji. Budite sigurni da ćete, ako ostavite kupljeni proizvod u takvoj ambalaži, kroz sendvič ili neko jelo, uneti u svoj organizam i deo plastike tj.neku od hemikalija. Ako vam je skupo da menjate i kupujete staklenu ambalažu, u svakoj kući imate tegle koje mogu da posluže za početak.Recite odlučno NE plastici!!!
IZVOR CNN Helth
