KORISNI ALI I ŠTETNI
Vertovali ili ne, insketi su najstariji stanovnici naše Planete.
Nauka poznaje oko 800 000 vrsta najrazličitijih insekata pri čemu se stalno otkrivaju i nove vrste. Njihove populacije predstavljaju čitav svet u malom, i vremenom su se podelili na dve osnovne grupe. Štetni insekti i korisni insekti. Ovi prvi zadaju puno glavobolja u poljoprivredi jer su ekonomski značajne štetočine ali ima i onih koji su prenosioci mnogih bolesti ili parazitiraju kožu čoveka i domaćih životinja. Komarci su najpoznatiji jer često predstavljaju veliki problem. Od korisnih su najpoznatiji pčela i svilena buba, mada u ovu grupu spadaju i čitave klase takozvanih predatora, odnosno onih koji se hrane drugim insektima pa se usled te osobine svrstavaju u korisne, naročito sa aspekta poljoprivredne proizvodnje jer primenu nalaze u zaštiti bilja u organskoj proizvodnji.
DVE GRUBE PODELE SU NA INSEKTE KOJI LETE I KOJI NE LETE
Druga podela insekata bila bi na letače i ne letače, potom na one koji žive u zemljišti ili vodi. Nauka ih dalje deli i raspoznaje po tome kakav im je usni aparat, da li imaju jedan ili dva para krila a i sami nazivi insekata govore nam dosta o njima: balegari, skočibube, zemljomerke, uholaže ( predrasuda je da ove bube ulaze deci u uši što nije tačno). Potom tu su i insketi koji emituju svetlost ( svici ) , insekti koji žive u zemljištu ( tripsi ) itd
Što se tiče tipova ishrane bubama je omiljena poslastica biljna hrana ali ima onih koji se hrane krvlju ( komarci i obadi ), biljnim sokovima ( biljne vaši ), nektarom ( pčele, bumbari, ose ), cvetom ( razni cvetojedi, rutava buba ), korom drveta ( potkornjaci i sipci ), žilama korena ( žilogriz ). Inače, žilogriz zna da nanese velike štete naročito u proizvodnji višnje.
UVELIČANI IZGLEDAJU KAO AVETI IZ HOROR FILMOVA
Kada smo kod ishrane, informisanja radi, spomenućemo da insketi imaju 5 tipova usta ( usnih aparata ) a to su: za grickanje ( bubamare, skakvaci, zrikavci, bogomoljke,bubašvabe... ), za sisanje ( vaši ), za bodenje i sisanje ( komarci,obadi ), za srkanje i lizanje ( pčele ) i za upijanje ( muve ). Možete samo da zamislite, kakva su to mala čudovišta posebno ako ih posmatrate uveličane. Međutim, koliko je priroda čudna naročito kod insekata, govori i sledeći primer. Larve insekata ( gusenice ) imaju usni aparat za grickanje a kasnije kada se od njih stvori leptir menja se i usni aparat koji najčešće postaje za srkanje.
PO MODELIMA INSEKATA IZGRAĐENO JE PUNO UREĐAJA I OPREME
Građu insekatskog tela su mnogu naučnici iskorišćavali tokom proučavanja za izradu mnogih građevisnkoh mašina. Tako je recimo, zahvaljujući rovcu napravljen rovokopač a vilini konjici koji osim što lete mogu i da lebde u vazduhu, bili su osnovna ideja konstruktorima u pravljenju prvog helikoptera.
Neki potkronjaci koji buše rupe i prave čitave hodnike u kori drveta, su izuzetne arhitetkte, je uspevaju da sistemom hodnika i zapušavanjem i otpušavanjem rupa postignu idealne uslove u poledu vlažnosti vazduha i temperature njihovih "stanova" u kojima se staraju za svoje potomstvo. Od insekata se naučilo i kako se pravi med, pri čemu čovek u tome nije pobedio insekte jer falš med koj se pravi na veštački način nikada ne može da zameni onaj pravi koji proizvode pčele.
Jedna zanimljivost je i ta da insketi mogu da ponesu teret koji je i do tri puta teži od mase sopstvenog tela. To u prevodiu znači da bi čovek ukoliko teži 80kg bez ikakvog problema mogao da ponese teret od 240kg!!!?? I sami znamo da je nemoguće.
ŽIVOT PO STROGIM PRAVILIMA I DISCIPLINOM
Insekti imaju svoje zakonitosti što se posebno uočava kod pčela, mrava i termita. Utvrđeno je da insekti komuniciraju među sobom i da kod mnogih vladaju sloga i jedinstvo. To je jedan čitav svet u malom, u kome vladaju podele i zaknitosti i kojih se insekti slepo pridržavaju. Podela posla se zna. Takođe insekti mogu i da lete pa ukoliko se i to uporedi sa čovekom, ispada da u tom slučaju usled određene anatomije tela insekata, čovek može da skoči iz mesta do 3m u vis što je svakako nemoguće.
