Proizvodnja rasada je početak povrtarske proizvodnje. Ako tu nešto pođe po zlu, kasnije ni najbolja nega tokom vegetacije ne može potpuno da ispravi greške. Zato je važno da početnici odmah steknu dobre navike, a iskusni povrtari da se podsete sitnica koje često promaknu. U nastavku dajem osvrt na najčešće greške u proizvodnji rasada i jasna uputstva kako ih izbeći.
Seme slabog kvaliteta
Neujednačeno nicanje obično počinje već u kesici. Loše čuvano ili staro seme često izgubi klijavost, pa povrtar ostane bez pola planiranog rasada.
Najbolje, da se bira sertifikovano seme. Proveri rok trajanja i uvek, seme čuvaj na suvom i hladnom mestu. Kratka proba klijavosti uvek otkriva pravo stanje.
Proba klijavosti se radi tako što se nekoliko semenki stavi na vlažan ubrus, prekrije, drži na toplom i nakon nekoliko dana prebroji koliko ih je proklijalo. Ako je klijavost visoka (90% i više), seješ normalnu količinu. Ako je srednja (60–80%), povećaš normu setve da nadoknadiš gubitke. Ako je loša (ispod 50%), seme je najbolje zameniti novim.
Pogrešan supstrat
Zbijena, teška ili kontaminirana mešavina pravi više štete nego koristi. Takav supstrat guši koren, zadržava vlagu i stvara uslove za bolesti.
Šta uraditi? Koristiti lagane, sterilne supstrate koji dobro propuštaju vodu i vazduh. Baštenska zemlja je praktična, ali nije dobar izbor za rasad.
Dobar suspstrat rešava skoro više od pola posla u proizvodnji rasada https://zelenanit.rs/supstrat-za-rasad/
Previše vode
Mnogi rasad zalivaju iz straha da se ne osuši, pa nastane problem potpuno suprotnog tipa. Vlažan supstrat bez kiseonika dovodi do truljenja korena.
Savet je da se zaliva umereno, po potrebi, a ne po navici. Obezbedi dobru drenažu. Ona je podjednako važan kao i sama voda.
Nedostatak svetlosti
Rasad koji se izdužuje jasno pokazuje da mu svetlosti nedostaje. Takve biljke kasnije poležu i slabo se primaju.
Rešenje je da se rasad drži na najsvetlijem mestu u prostoru. Rotiraj posude i po potrebi koristi lampe za doosvetljavanje.
Neodgovarajuća temperatura
Previše toplote stvara mekan, nežan rasad, dok hladnoća usporava rast i povećava rizik od bolesti.
Pravilno je da se prati. Period klijanja traži toplije uslove, dok se nakon nicanja temperatura spušta da bi biljke ojačale.
Slaba ventilacija
Zagušljiva prostorija puna vlažnog vazduha pravi savršene uslove za plesni i polagano propadanje sadnica.
Bolji pristup: lagano provetravanje svakog dana, bez direktnog izlaganja hladnom vazduhu.
Pogrešna prihrana
Biljke bez hrane stagniraju, a one predozirane đubrivom brzo izgore. Nijedna krajnost nije dobra.
Blaga, postepena prihrana kada rasad razvije prve prave listove je najbolja. Birati vodotopiva đubriva i držati se preporučenih doza.
Preslab ili prerastao rasad
Ni jednima se ne žuri pikiranje. Slabašni se muče da se prime, a prerasli loše podnose šok presađivanja.
Za bolji uspeh. Saditi biljke koje su čvrste, niske, sa 3–4 prava lista i dobro razvijenim korenom. Pre sadnje obavezno ih kaliti.
Loša higijena opreme i prostora
Kontaminirane posude i alatke lako prenesu bolesti na tek nikle biljke.
Prevencija: redovno pranje i dezinfekcija, izbegavanje starog supstrata i održavanje čistoće u prostoru za proizvodnju.
Veoma je važno da se zna i ovo. Pušači na prstima često imaju ostatke virusa mozaika duvana i lako mogu da ga prenesu na mlade biljke ali i one koje su već uznapredovale. Zbog toga je savet da se stave rukavice.
Kvalitetan rasad znači zdrav početak, brz start i sigurniji prinos. Kad je početak dobar, cela sezona teče lakše.
Jedan od čestih problema koji se javlja u proizvodnji rasada je poleganje rasada.
