Budućnost prehrane i otpornosti biljaka: uređivanje genoma u fokusu GMO hrana
Proizvodi na bazi uređivanja genoma tzv GMO hrana danas se sve više vide kao mogući odgovor na izazove koje nameću klimatske promene, bolesti i smanjenje poljoprivrednih resursa . Ovo ne bi trebalo da se shvata kao zlo, jer je prvobitno osmišljeno kao dobrobit, gde se prednost ogleda u razvoju biljnih sorti koje su:
- otpornije na bolesti i ekstremne vremenske uslove,
- imaju poboljšane nutritivne i agronomske osobine,
- zahtevaju manje upotrebe hemikalija i resursa,
- i omogućavaju brži proces oplemenjivanja biljaka.
Gde je GMO danas? Prvi proizvodi su već na tržištu
Iako zvuči futuristički, proizvodi dobijeni uređivanjem genoma već su u prodaji. Neki od primera uključuju:
- paradajz sa visokim sadržajem GABA aminokiselina u Japanu. Ove aminokiseline regulišu krvni pritisak
- soja bogata oleinskom kiselinom u SAD
- kukuruz GMO u SAD
Šire usvajanje ovih proizvoda zavisi od jasno definisanih zakonskih okvira koji bi bili zasnovani na realnoj proceni rizika.
Dve regulatorne škole mišljenja
Svet se deli na dva tabora:
- Pristup “GMO light” – uređeni proizvodi se i dalje tretiraju kao GMO, ali kroz jednostavnije procedure.
- Pristup “non-GMO sa potvrdom” – uređeni proizvodi se izuzimaju iz GMO regulative, ali se mora dokazati da nisu transgeni.
Afrika prednjači u reformama
Zanimljivo je da Kenija, Nigerija i Malavi već imaju zakone koji izuzimaju uređene biljke iz klasične GMO regulative.
Gana i Burkina Faso rade na svojim pravilima.
Nesumnjivo je da je GMO hrana u opticaju. Ali pitanje ostaje: da li je jedini izlaz GMO – ili ćemo pronaći i treći put?
Evo kako je kod nas:
