PAMETNA SELA
Digitalizacija sela više nije daleka budućnost jer je već stigla u naša domaćinstva. Od pametnih senzora u štalama do automatizovanih sistema u plastenicima, savremene tehnologije menjaju način na koji poljoprivrednici rade, štede vreme i povećavaju prinos. Tehnologija napreduje i sve više se pomoću pametnih telefona može pratiti stanje useva, kontrolisati stanje u plasteniku ili pak dozirati hrana pilićima. Mehanizacija je sve više automatiuzovana, pa danas imamo traktore i kombajne koji skoro da i ne traže da neko sedi u njima , jer sve radi veštačka inteligencija.
KAKO SELO POSTAJE PAMETNO?
Pametna sela su pomalo izvrnut pojam koji se obično koristi za sela koja koriste savremene tehnologije za unapređenje poljoprivrede, životnog standarda i održivog razvoja. Nema sumnje da digitalizacija sela donosi inovacije koje olakšavaju svakodnevne poslove, smanjuju troškove i čine proizvodnju konkurentnijom.
Prednosti digitalizacije u poljoprivredi
- Precizno praćenje uslova u štali, plasteniku ili polju
- Optimizacija upotrebe vode, energije i hrane za stoku
- Brža reakcija na bolesti ili promene u uslovima koje kontroliše veštačka inteligencija
- Veća produktivnost uz manje manuelnog rada
- Drastično smanjenje troškova proizvodnje i postizaanje velikih ušteda
KAKO DIGITALIZACIJA ULAZI U ŠTALU
Pametne štale koriste senzore i softverska rešenja za praćenje temperature, vlažnosti i kvaliteta vazduha. Uz pomoć mobilnih aplikacija, farmeri u realnom vremenu dobijaju podatke o zdravlju životinja i uslovima u objektu. Putem ovih aplikacija , veštačka inteligencija kontroliše sistem hranjenja, pojenja vodom, po potrebi otvara i zatvara objekat radi optimalnog strujanja vazduha. Posebni programo beleže sve potrošnje, obtračunavaju sve troškove i daju optimalne predloge za nabavku gde se isključuje mogućnost ljudskog faktora. Danas ima potpuno robotizovanih mlečnih farmi gde je automatizovano sve, od hranjenja preko muže do čišćenja. Ovo se može primeniti u svim granama stočarske proizvodnje.
Sistemi za automatsko hranjenje i ventilaciju omogućavaju da svaka životinja dobije optimalnu količinu hrane i svežeg vazduha, dok softver analizira podatke i predlaže korekcije.
DIGITALIZACIJA U PLASTENICIMA DAJE PUT KA VEĆIM PRINOSIMA
Plastenici su zahvaljujući digitalnim alatima postali male fabrike hrane. Senzori mere temperaturu, vlagu i nivo CO₂, a automatizovani sistemi upravljaju grejanjem, navodnjavanjem, prihranom i osvetljenjem.
Poljoprivrednici sada preko telefona mogu pratiti rast i razvoj biljaka, dobiti preporuke za prihranu ili zalivanje i tako postići maksimalne rezultate uz minimalne troškove.
Znam primer mladog farmera koji mi se pohvalio kako je sa plaže u Grčkoj, putem mobilne aplikacije nadgledao svoju farmu u Srbiji, dok je pod suncobranom pijuckao piće i uživao u odmoru.
IZAZOVI I PERSPEKTIVE
Iako digitalizacija sela donosi mnoge koristi, potrebno je ulagati u edukaciju poljoprivrednika, dostupnost interneta i pristupačnu opremu. Podrška države i lokalnih zajednica igra važnu ulogu u širenju ovih rešenja. Danas imamo mlade farmere koji su radoznali, obrazovani i vrlo pažljivo prate sve savremene trendove koje postepeno primenjuju u svoju proizvodnju.
Zbog toga, pametna sela nisu samo trend, već realna potreba savremene poljoprivrede. Ulaganje u digitalne alate u štalama i plastenicima omogućava farmerima da rade efikasnije, smanje troškove i poboljšaju kvalitet proizvoda a time i život na selu.
Uskoro tekst o upotrebi dronova u poljoprivredi.
Pročitajte malo detaljnije o digitalizaciji u poljoprivredi
