Cena stočne hrane već mesecima ne silazi sa radara stočara. Sa dolaskom proleća ovaj problem dobija dodatnu težinu. Tov junadi i svinja ulazi u najosetljiviju fazu godine, kada se troškovi hrane najdirektnije prelivaju na ukupnu ekonomiku proizvodnje. U takvim okolnostima, pitanje je kako cena stočne hrane utiče na proizvodnju?
Stočarstvo je u krizi već duže vreme. Gase se farme a cene stočne hrane i drugih inputa rastu.
Dok tržište mesa pokazuje znake nestabilnosti, a otkupne cene često kasne za realnim troškovima, stočari se nalaze između rastućih ulaznih troškova i neizvesne računice na izlazu.
Cena stočne hrane je faktor rentabilnosti
U strukturi troškova tova, cena stočne hrane zauzima dominantno mesto. Bilo da je reč o koncentratima, proteinskim dodacima ili žitaricama iz sopstvene proizvodnje, svaki skok cena direktno smanjuje prostor za zaradu. Proleće, koje bi po pravilu trebalo da donese rasterećenje kroz ispašu i veći izbor sirovina, ove godine ne daje previše razloga za optimizam.
Rastući troškovi energenata, transporta i sirovina već su ugrađeni u cenu gotove stočne hrane. To posebno pogađa manje proizvođače, koji nemaju mogućnost dugoročnih ugovora ili skladištenja većih količina hrane. U takvim uslovima, tov junadi postaje dugoročno vezivanje kapitala sa neizvesnim ishodom, dok je kod svinja problem još izraženiji zbog brzine obrtaja i osetljivosti tržišta.
Tov junadi između strpljenja i kalkulacije
Prolećni period dodatno komplikuje situaciju jer donosi i promene u kvalitetu kabaste hrane, prelazne obroke i potrebu za pažljivim balansiranjem ishrane. U praksi to znači da će mnogi proizvođači biti primorani da skraćuju tov ili da prihvataju nižu maržu kako bi održali likvidnost. Ili jednostavno neće ni da uopšte kreću u tov.
Svinjogojstvo pod još većim pritiskom
Kod svinja je uticaj rasta cene stočne hrane još brži i vidljiviji. Svinjogojstvo ne trpi duge periode neizvesnosti. Tu se promena troškova vrlo brzo odražava na ukupni rezultat. Proleće, koje često donosi povećanu ponudu prasadi i veći obim tova, dolazi u trenutku kada su proizvođači oprezniji nego ikada.
Ako cena stočne hrane nastavi da raste, deo proizvođača će smanjivati broj grla ili potpuno odustajati od novog ciklusa. To kratkoročno može smanjiti ponudu, ali dugoročno nosi rizik dodatne nestabilnosti tržišta mesa. Realno kriza u svinjogojstvu usled niske otkupne cene je pristutna duže vreme.
Proleće kao test izdržljivosti stočara
Ovo proleće neće biti period velikih odluka donetih preko noći, već vreme sitnih, ali presudnih prilagođavanja. Cena stočne hrane primorava proizvođače da preciznije planiraju obroke, racionalnije koriste sopstvene resurse i pažljivije prate tržišne signale.
Stočarstvo je oduvek bilo grana poljoprivrede koja traži strpljenje i hladnu glavu, ali u uslovima rastućih troškova tova, ono postaje i ozbiljan test finansijske izdržljivosti.
Važno je da pročitate i ovo
