Mnogi, naročito početnici, greše kod sadnje borovnoce, jer misle da ona nije podložna napadu bolesti i štetočina. U ovom tekstu skrećem pažnju na najavžnije bolesti koji se mogu javiti.

Problemi u zasadu borovnice ne počinju uvek bolešću. Ponekad lišće žuti zbog nedostatka vode ili hraniva, a slabiji rast može biti posledica lošeg korena. Zato je važno prvo prepoznati simptome, a tek onda razmišljati o zaštiti.

Bolesti borovnice prvo se vide na listu i izdancima

Među problemima koji mogu da se pojave u zasadu jeste monilija, koja može zahvatiti cvetove, izdanke i plodove. Takođe, septorija se može prepoznati po promenama na listovima.

Posebnu pažnju treba obratiti na izbojke i stabla. Istraživanja sprovedena u Srbiji pokazala su prisustvo više gljivičnih patogena koji mogu izazvati njihovo propadanje. Zato osušene, potamnele ili oštećene delove biljke ne treba ignorisati.

Nije svako žutilo znak bolesti

Pre nego što posegnete za preparatom, proverite uslove u kojima borovnica raste. Nedostatak vode, višak vlage oko korena, neodgovarajući pH zemljišta ili nedostatak hraniva mogu izazvati simptome koji liče na bolest.

Zbog toga je pregled zasada prvi korak. Pogledajte listove, mlade izdanke, osnovu biljke i plodove. Ako se promene pojavljuju na većem broju biljaka, potrebno je tražiti zajednički uzrok.

Važni su i štetočine i ptice

Pored gljivičnih bolesti, problem mogu predstavljati i lisne vaši. One oštećuju mlade delove biljke i mogu dodatno oslabiti zasad.

Istovremeno, ptice mogu napraviti veliku štetu kada plodovi počnu da sazrevaju. Zaštitna mreža tada može biti praktičnije rešenje nego naknadno saniranje štete.

Ne prskajte borovnicu napamet

Najskuplja greška je tretirati biljku bez utvrđivanja problema. Najpre utvrdite gde se simptomi pojavljuju i kako se menjaju. Zatim proverite vodu, zemljište, ishranu i stanje korena.

Ako postoji sumnja na bolest, uzorak treba pravilno pregledati i, kada je potrebno, poslati na stručnu analizu. Tek tada zaštita ima mnogo više smisla.

Kod borovnice je zato najvažnije reagovati na vreme, ali ne naslepo. Redovan pregled zasada može otkriti problem dok je još mali i sprečiti da se proširi na veći deo zasada.

I za kraj, “pitanje za milion dolara”